Никола М. Лукић
Никола М. Лукић (Жабаре код Крагујевца[1] ? — Београд, 22. (9) новембра 1909) био је српски пешадијски потпоручник, и лични ађутант краља Милана, касније и краља Александра Обреновића. Током Ивањданског атентата је седео поред краља Милана, и био је лакше рањен у лево раме.
| Никола Лукић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Никола Лукић |
| Место рођења | Жабаре код Крагујевца |
| Датум смрти | 22. (9) новембар 1909. |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Породица | |
| Супружник | Вукосава Топузовић |
| Војна каријера | |
| Служба | ?-1904 |
| Род | пешадија |
| Чин | потпуковник |
Ивањдански атентат уреди
У неком периоду после повратка Милана Обреновића у Србију, и његовог постављања на команданта активне војске Србије, постао је његов лични ађутант са чином пешадијског мајора. Током Ивањданског атентата се возио у отвореним запрежним колима поред краља Милана, када је на њих пуцао Стеван (Ђура) Кнежевић. Краљ Милан је искочио из кола и пао на земљу, али није био погођен, док је Лукић искочио из кола и кренуо да јури атентатора.[2]
Пола сата након атентата је отишао до болнице, где су га лечили др Роман Сондермајер и др Жерајић. Рентгенским снимком је утврђено да је Лукић рањен у лево раме,[2] па му је под дејством кокаина преко леђа извађено револверско зрно.[3] За поступак током атентата је одмах унапређен у чин пешадијског потпуковника, и додељен му је орден Милоша Великог IV степена.[2] Лекарски извештај је у службеним новинама објављен 11. јула (29. јуна) 1899.[3]
Као знак захвалности, на његовој кући у родном селу Жабаре код Крагујевца је узидана мермерна плоча са његовом сликом, именом и натписом. Лукић је добио и посебну повељу од мештана, а сваке године на Ивањдан је била предвиђена почаст постављања Ивањског венца на плочу од стране председника општине и одборника. У Жабарима је такође дванаесторо новорођене деце крштено именима Милан, Миланка, Никола, Николија, Иван и Иванка.[1]
Каснији живот и смрт уреди
Пензионисан је 29. (16) марта 1904. указом краља Петра I у коме се између осталих нашао и генералштабни пуковник Живојин Мишић.[4]
Преминуо је 22. (9) новембра 1909. у Београду[5] у душевној болници. Београдска Правда је навела да је он пензионисан у склопу војних чистки после Мајског преврата.[6] Није познато како и кад је завршио у душевној болници.
Одликовања уреди
Орден Милоша Великог IV степена. Додељен 6. јула (24. јуна) 1899. због поступања током Ивањданског атентата.[2]
Референце уреди
Литература уреди
Новине и службени акти уреди
- „Из народа”. Мале Новине. 28. јул 1899. Приступљено 7. април 2024. „Вест скроз горе десно”
- „Службени део”. Српске новине. 25. јун 1899. Приступљено 7. април 2024.
- „Службени део”. Српске новине. 29. јун 1899. Приступљено 7. април 2024.
- „Умрли”. Службени војни лист. 13. новембар 1909. Приступљено 8. април 2024.
- „Ми Петар I, по милости Божијој и вољи народној краљ Србије”. Службени војни лист. 21. март 1904. Приступљено 8. април 2024.
- „Дневне вести - Никола Лукић”. Правда. 10. новембар 1909. Приступљено 8. април 2024. „Вест на крајњој десној колони треће стране”
