Никола Рашић (глумац)
Никола Рашић (Земун, 4. јул 1840 — Нови Сад, 1878) био је српски драмски глумац.
| Никола Рашић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 4. јул 1840. |
| Место рођења | Земун, Аустријско царство |
| Датум смрти | 1878. (37/38 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Аустроугарска |
| Занимање | драмски глумац |
Каријера уреди
Рашић је глумачку каријеру започео је у једној дилетантској трупи у Вршцу.[1] У Српском народном позоришту је ангажован 26. јануара 1863. и у њему је остао до 1868.[2][3][4]
Од 1868. до 1871. је био члан Народног позоришта у Београду, од 1871. до 1873. је поново био СНП, од 1874. до 1875. у путујућој дружини Ђорђа Пелеша и од 1876. до 1877. трећи пут у Српском народном позоришту.[5][6]
Био је, уз Нестора-Нецу Недељковића, несумњиво омиљени комичар у Београду и врло популаран код војвођанске публике за време боравка у Српском народном позоришту.[5] Довољно је било „само да ступи на бину, па да се публика грохотом насмеје“, писао је један рецензент 1877. године.[7][8] Вешт у реалистичној карактеризацији комичних ликова, са наклоностима ка карикирању, као и Недељковић, и јефтиним ефектима, којима се допадао широј публици, „имао је ванредног дара за приказивање нижих комичних улога, а лепу је способност показао и као представљач комичних карактера“, истицао је други новосадски рецензент 1874. године.[5] Неца Недељковић и Рашић били су главни и најпријатнији комични забављачи српске публике седамдесетих и осамдесетих година 19. века.[5][9][10]
Једно време био је у браку са Милевом Радуловић Рашић, која је такође била глумица.
Улоге уреди
- Ранко (Смрт Стефана Дечанског)
- Ставра (Вампир и чизмар)
- Никица (Стари бака и његов син хусар)
- Цветко (Војнички бегунац)
- Радоје (Максим Црнојевић)
- Грга (Граничари)
- Нотарошев писар (Школски надзорник)
- Милан (Пркос)
- Ван Бет (Цар Петар Велики као лађар)
- Жан (Муж у клопци)
- Калуђер (Разбојници)
- Лука (Гушче буковачко)
- Јоаким Сапун (Честитам)
- Тошица (Избирачица)
- Брица (Саћурица и шубара)
- Леонардо (Јелисавета)
- Иван (Девојачки завет)
- Кувар (Нашла врећа закрпу)
- Бусоније (Последње љубавно писмо)
- Мартин (Госпође и хусари)
- Бернхарди (Ултимо)
Референце уреди
- ^ Српско народно позориште, Вршчанин, 1873, бр. 2, с. 3
- ^ Српско народно позориште, Матица, 1868, бр. 31, с. 742-743
- ^ Б., „Војнички бегунац“, Позориште, НСад 1872, бр. 33, с. 135
- ^ М. Полит-Десанчић, Беседа, Застава, 1878, бр. 137, с. 2
- ^ а б в г Рашић Никола Српско народно позориште 2. 11. 2023
- ^ М. Р., У Модошу, 10. септембра, Застава, 1867, бр. 87, с. 2
- ^ У суботу 16. децембра дават је „Пркос“, Народ, НСад 1872, бр. 21, с. 4; Б., „Граничари“, Позориште, НСад 1873, бр. 3, с. 10-11
- ^ Србско народно позориште, Матица, 1865/66, бр. 2, с. 44-45
- ^ Србско народно позориште, Даница, 1863, бр. 45, с. 718
- ^ У недељу, 29. дек.: „Смрт краља Дечанског“, Србски дневник, 31. XII 1863
