Никола Херцигоња
Никола Херцигоња (Винковци, 19. фебруар 1911 — Београд, 8. јула 2000) познати је југословенски композитор и музиколог.[1] Херцигоња је објавио више од 200 музиколошких и публицистичких радова у дневној и периодичној штампи и на радију.
| Никола Херцигоња | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. фебруар 1911. |
| Место рођења | Винковци, Аустроугарска |
| Датум смрти | 8. јул 2000. (89 год.) |
| Место смрти | Београд, СРЈ |
Биографија
уредиХерцигоња је студирао композицију на Музичкој академији у Загребу. Херцигоња је био истакнути просветни радник у Одељењу за народну просвету (Просветном повереништву) ЗАВНОХ-а[2] Од 1950. до 1975. радио је као професор историје музике и музикологије на Музичкој академији у Београду. Аутор је више од 300 музичких дела различитих жанрова - од монументалних музичко-сценских дела (сценски ораторијум „Горски вијенац“, музичко-сценска визија „Планетаријом“, опера-балет „Ставте памет на комедију“, ораторијум „Јама“, „Слуга Јернеј и његово право“ до масовних песама, као што је „Свечана песма“ и „Друже Тито ми ти се кунемо“.
Листа дела
уредиОркестарска дела
уреди- Симфонијски капричо Пан (1935)
- Успаванка (1940)
- Скице из Црне Горе (1948)
- Симфонијски плес Линђо (1952)
- Свита на теме старих дубровачких игара (1959)
Клавирска
уреди- Свита Вањка (1941)
Вокална
уреди- Кантата Горски вијенац (1951)
- Кантата Исти смо ход (1965)
- Тито то смо сви ми (1947)
- Свечана свита (1949)
- Три игре из Црне Горе и Боке (1954)
- Ву клети (1956)
Референце
уреди- ^ Kovačević, Krešimir (1974). Muzička enciklopedija 2, Gr-Op. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod. стр. 115.
- ^ Огризовић, Михајло. Просвјета у народној револуцији (зборник публикован као св. 12. Радова Завода за педагогију Филозофскога факултета Свеучилишта у Загребу), Школске новине, Загреб, 1978, стр. 86.
