Нићифор Влемид

Нићифор Влемид је био истакнути византијски научник и хроничар никејског периода.

БиографијаУреди

Нићифор Влемид је био учитељ Георгија Акрополита и Теодора II Ласкариса, активан у периоду владавине царева Јована III Ватаца (1222—1254) и Теодора II Ласкариса (1254—1258).[1]

ДјелаУреди

Његова најпознатија дијела су двије аутобиографије, написане 1264. и 1265. године. Његове биографије су упитног значаја за уопштена политичка и друштвена догађања у датом периоду с обзиром да се фокусирају, у облику самохвале, на аутора. Историјски значај Влемидових аутобиографија се огледа у приказивању прилика унутар двора и цркве Никејског царства. Поред аутобиографија, сачувана су писма упућена цару Теодору II Ласкарису, те спис о дужностима цара, написан за потребе истога владара. Нићифор Влемид је писао и политичке стихове, без нарочите историјске вриједности.[2] Поред ових радова оставио је више научних расправа.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ https://www.docsity.com/sr/izvori-za-period-1204-1282-beleska-istorija-vizantije-filozofski-fakultet/186356/ Извори за период 1204-1282
  2. ^ Историја Византије, Георгије Острогорски, Народна Књига Алфа, 1998, Београд