Отворите главни мени

Никеја (грч. Νίκαια [Níkaia]) или Изник (тур. İznik), је стари град на западу ТурскеМале Азије (Анадолија), који је превасходно познат као место одржавања два историјска васељенска сабора (Никејски сабор и Други Никејски Сабор) ране хришћанске цркве. Град се налази на источној обали језера Аскалион (Изник), на надморској висини од 90m, а данас има око 15.000 становника. Град је имао бурну историјску прошлост, а једно време је био престоница тзв. Никејског царства, државе формиране на византијским традицијама после крсташког освајања Цариграда 1204. године. Током османске владавине (1331—1918) град је постао средиште производње чувене плаве Изник керамике. Највеће туристичке атракције у граду су старе градске зидине које су проваљене на многим местима, мада добар део старе градње још увек стоји, захваљујући бројним туристима и њиховом интересу за град и црква Божанске Мудрости (Аја Софија) у којој су се највероватније одржали васељенски сабори.

Никеја
тур. İznik
Lefke Kapisi Iznik 932a.jpg

Административни подаци
Држава Турска
ПокрајинаБурса
Становништво
Становништво
 — 2000.20.169
 — густина26,78 ст./km2
Географске карактеристике
Координате40°25′44″ СГШ; 29°43′10″ ИГД / 40.429° СГШ; 29.7195° ИГД / 40.429; 29.7195Координате: 40°25′44″ СГШ; 29°43′10″ ИГД / 40.429° СГШ; 29.7195° ИГД / 40.429; 29.7195
Површина753 км2
Никеја на мапи Турске
Никеја
Никеја
Никеја на мапи Турске
Позивни број0224

Називи градаУреди

  • Антигонеја је првобитни назив града.
  • Никеја је име града од 305. године п. н. е..
  • Изник је турски назив града изведен од (грчког) имена Никеја односно грчких речи еис тин Никеа што у преводу значи у Никеји. На исти начин су од грчких речи и назива изведени турски називи и многих других градова:

Прошлост НикејеУреди

Никеју је првобитно основао 310. године п. н. е. македонски краљ Антигон, који је након смрти Александра Великог Македонског заузео велики део Мале Азије и првобитно се по њему звао Антигонеја(грч. Νίκαια). Негде око 305. године п. н. е. краљ Тракије Лисимах је град преименовао у Никеја у славу његове супруге Никаје (грч. Νίκαια). Битињани га освајају 281. године п. н. е., после чега прелази у руке Римљана, да би га после низа земљотреса обновио Хадријан (117—138).

Готи га спаљују и разарају 259. године, али град и поред тога остаје седиште хришћанске епископије и у њему је 325. године одржан први васељенски сабор тзв. Никејски сабор. Цар Валенс (364—378) је у Никеји 364. године проглашен за цара, а током великих грађевинских обнова које је спровео Јустинијан I (527—565) град је додатно развијен и изграђен. Током иконокластичке кризе у Византијском царству у граду је одржан седми васељенски сабор на коме је осуђено штовање иконама.

Непосредно након Манцикертске битке и догађаја из 1071. године уследила је инвазија Селџука на Малу Азију која је 1077. године достигла један од својих врхунаца заузимањем Никеје. Голоруки следбеници Петра Пустињака су током тзв. сељачког крсташког похода покушали да на јуриш заузму град, али су страховито потучени и врло мали број њих је успео да се спасе захваљујући интервенцији византијске војске. Град је 1097. године враћен Византији, након што су га крсташи првог крсташког похода опсели и заузели.

После крсташког заузећа Цариграда 1204. године, Ласкариси, који су последњим трзајима опсаде проглашени византијским царевима, у Никеји оснивају државу на византијским традицијама названу Никејско царство. Током пола века борби са католичким (тзв. латинским) и православним државама насталим на тлу Византијског царства 1204. године, никејски цареви су извојевали победу и 1261. године је Михајло VIII Палеолог ((1259)1261—1282) повратио Цариград и обновио Византију. Током тих пола века Никеја је била седиште православног васељенског патријарха.

Османлије град освајају 1331. године и он се од тада налази у саставу Османске империје. Султан Селим I је 1514. године у њега преселио Азерске мајсторе керамике из Табриза и других делова Азербејџана, који су га прославили као средиште производње чувене плаве Изник керамике.

ДемографијаУреди

Демографија
1990.2000.
17.23220.169

Туристичке атракцијеУреди

Градски бедемиУреди

Никеја је опасана двоструким бедемом полигоналне основе укупне дужине 4427m рађеног по узору на двоструке бедеме Теодосија II у Цариграду.

Систем двоструких бедема је изведен од:

  • унутрашњег бедема висине 9m и ширине 3.5m ојачаног са 108 кула.
  • међупростора(тзв. периболоса) који износи до 16m
  • спољашњег бедема ојачаног о круглим кулама
  • међупростора(тзв. паратехиона)
  • шанца са водом

ЦрквеУреди

 
Црква Аја Софија, Никеја
  • црква Божанске Мудрости (Аја Софија), налази се у самом средишту града, а данас је у рушевинама
  • црква Преображења Богородице (Коимесис), налази се у југоисточном делу града, а данас је у рушевинама

ЏамијеУреди

  • Зелена џамија

Језеро Аскалион (Изник)Уреди

Језеро Аскалион, на чијем се најисточнијем крају налази Никеја, се налази на 80m надморске висине и обухвата површину од 303km2 са највећом дубином од 75m.

Остале атракцијеУреди

  • Имарет (градски музеј)
  • Римски театар
  • Берберов камен
  • Касијев обелиск

Чувени становници НикејеУреди

У Никеји су рођени велики грчки астроном Хипарх (Hipparchus) и математичар и астроном, Спорије (Sporus).

ЛитератураУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди