Први васељенски сабор

Први васељенски сабор је био одржан у Никеји 325. године у време Св. цара Константина Великог. Овај Сабор је био сазван да отклони забуну коју је својим кривим учењем створио Арије, свештеник из Александрије.

Икона Првог сабора у Никеји.

Он је, наиме, распростирао учење, као да је Христос у времену створен од Бога, и да није превечни Син Божји, раван по битности Богу Оцу. На овом Сабору учествовало је 318 светих отаца. Сабор је осудио учење Аријево и Арија предао анатеми, пошто није хтео да се покаје. Још је Сабор коначно утврдио Никејски симбол вере, који је доцније допуњен на Другом васељенском сабору као Никејско-цариградски симбол вере.

На Првом васељенском сабору били су многи знаменити светитељи, међу којима су се нарочито истицали: Св. Николај Мирликијски, Св. Спиридон, Св. Атанасије, Св. Ахилије, Пафнутије Исповедник, Св. Јаков Нисивијски, Макарије Јерусалимски, Александар Александријски, Евстатије Антиохијски, Јевсевије Кесаријски, Митрофан Цариградски, Јован Персијски, Аристак Јерменски, и други многи са Истока. Са Запада пак присуствовали су: Осија Кордовски, Теофил Готски, Сесилијан Картагенски, и други.

Главни посао овог Сабора, дакле, био је утврђење Симбола вере. Осим тога, Сабор је утврдио и време празновања Васкрса и прописао је 20 разних канона.

Спомен и похвала светим оцима Првог васељенског сабора врши се у недељу пред Духове, или у VII недељу по Васкрсу.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди