Нуклеарна несрећа у Винчи

Нуклеарна несрећа у Винчи се догодила 15. октобра 1958. године у Институту за нуклеарне науке у Винчи када је дошло до истицања радиоактивног материјала из неколико месеци раније постављеног нуклеарног реактора, првог у тадашњој Југославији.

Том приликом је озрачено шесторо младих истраживача - Радојко Максић, Роксанда Дангубић, Драшко Грујић, Стјепко Хајдуковић, Живорад Богојевић и Живота Вранић. Знајући да се они адекватно не могу лечити у тадашњим београдским болницама, академик Павле Савић је успео уговорити да се озрачени истраживачи већ следећи дан пребаце у Париз на лечење у Институт Kири где се над њима почела проводити експериментална терапија. Петоро пацијената, сви осим Богојевића, су месец дана касније били подвргнути тада пионирској операцији трансплантације коштане сржи. Од њих шесторо петоро је преживело а Вранић је преминуо.

Несрећа је постала предметом истраге током које је Савић истраживаче оптужио за немар, односно неадекватну заштиту експерименталног реактора.

Несрећа у Винчи је релативно штуро праћена у медијима тадашње Југославије, а сам истраживачки програм, који се понекад тумачи као покушај Југославије да развије сопствено нуклеарно наоружање, је убрзо након тога био обустављен.

Године 1976. је о тим догађајима у југословенско-француској копродукцији снимљен телевизијски филм под називом Озрачени.

Спољашње везеУреди