Обрасци пијења алкохола
Обрасци пијења алкохола су неопходни и јасно дефинисати термини „употребе”, „злоупотребе” и „зависност од алкохола”. Они су уведени у медицинску праксу како би се направиле разлике и избегли могуће недоумице и забуне између њих.
Алкохол је легализована психоактивна супстанца (ПАС) и његов промет и трговина су законски регулисани. Пијење алкохола је друштвено прихватљива активност, а у неким културама чак и фаворизована до нивоа обавезног ритуала у многим друштвеним ситуацијама (нпр прославе, славе, народни обичаји итд). У таквим условима неопходно је дефинисати када друштвено прихватљиво пијење постаје ризично, или када оно прелази у патологију (злоупотребу и зависност од алкохола).[1]
Основни појмови уреди
- Употреба алкохола
„Употреба” алкохола дефинише се као било какво уношење алкохола. Често се користи термин „употреба алкохола са малим ризиком” за пијење у оквиру законских и медицинских граница, које вероватно неће довести до проблема са алкохолом.[2]
- Злоупотреба алкохола
Злоупотреба алкохола је општи термин који се користи да означи било коју врсту ризика, од хазардерског пијења до зависности од алкохола.[1]
- Зависност од алкохола
Овим називом означава се пролонгирани унос веће количине алкохола у организам, који има за последицу адаптацију организма на алкохол и појаву функционалних (а касније и органских) промена у централном нервном систему (ЦНС) које се феноменолошки манифестују синдромом зависности од алкохола или алкохолозмом.[3]. У даљем следу догађаја алтерацијама у организму алкохолочара успоставља се „нова равнотежа”, која даље доводи до развоја суштинских феномена зависности од алкохола: толеранције и апстиненцијалног синдрома.[4]
Зависност представља специфичан психосоцијални исход једног комплексног неуробиолошког процеса у егзистенцији појединца. Као фармаколошки појам зависност проистиче из стварања физиолошке адаптације на супстанцу и појаве апстиненцијалног синдрома у моменту престајања уношења и дејства супстанце. Са насталим психобиолошким поремећајима проистеклим из те адаптације зависност постаје болест централног нервног система.[5] Развија се перзистентна и компулзивна употреба кроз формирање дугорочне асоцијативне меморије у неколико неуралних мрежа укључујући префронталну кору мозга.[6]
- Стандардно пиће
Умерено (нискоризично) и ризично пијење алкохола су обрасци пијења који се дефинишу преко броја попијених алкохолних пића. Како се алкохолна пића разликују по јачини (проценту алкохола који садрже) и величини паковања, неопходно је било да медицинска струка дефиниђе и појам стандардног алкохолног пића, или „стандардног пића” (СП). На тај начин појам стандардно пиће изједначава различите врсте алкохолних пића по количини алкохола који садрже.
Међутим на глобалном нивоу постоје значајне разлике, на пример, стандардно пиће у Јапану има 19,75 грама алкохола, а у Канади 3,6 грама алкохола. Светска здравствена организација у студији о нискоризичном пијењу користила је меру од 10 грама алкохола за једно стандардно пиће. Међутим, када се узме у обзир конверзиони фактор алкохола у граме (али и прагматични разлози), прихватљиво је до 13 грама алкохола у стандардном пићу.[1]
Према томе прихватљивим нормативима као стандардно пиће рачуна се алкохолно пиће са 13 грама етанола. На пример, стандардно пиће је:[7]
- чаша жестоког пића (40 ml са 40% алкохола),
- чаша вина (140 ml са 12% алкохола),
- једна чаша (флаша) пива (330 ml са 5% алкохола).[7]
Обрасци пијења алкохола уреди
| Умерено (нискоризично) пијење[8] |
|
| Ризично (прекомерно) пијење (носи ризик по здра[8]вље) |
|
| Штетно пијење[8] (уколико је пијење алкохола довело до соматских или психичких поремећаја) |
|
| Злоупотреба алкохола[8] присуство једног или више проблема удружених са алкохолом током једногодишњег периода) |
|
Извори уреди
- ^ а б в Babor TF, Higgins-Biddle JC. Brief Intervention For Hazardous and Harmful Drinking. A Manual for Use in Primary Care. Geneva: World Healh Organization; 2001
- ^ Gačić, B. (1985) Alkoholizam - bolest pojedinca i društva. Beograd: Filip Višnjić
- ^ Spanagel R, Heilig M. Addiction and its brain science. Addiction. 2005; 100: 1813–22
- ^ Allgaier C. Ethanol sensitivity of NMDA receptors. Neurochem Int 2002; 41: 377– 82
- ^ Nastasić, P. (2004) Zavisnost - bolest, poremećaj, lečenje. u: Ćorić B. [ur.] Čovek i lek, Beograd: Institut za mentalno zdravlje, str. 127-139
- ^ Nastasić, P. (2012). Bolesti zavisnosti - terapijske mogućnosti i klinička realnost. Arhiv za farmaciju, 62(2), 165-178.
- ^ а б Mladenović I. Test za identifikaciju alkoholom uzrokovanih poremećaja (AUDIT) – priručnik za upotrebu. Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”; 2010.
- ^ а б в г Stanković Z, Trbić V, Nastasić P, Mladenović I. Dijagnostičko – terapijske smernice za alkoholizam. Beograd: Institut zamentalno zdravlje; 2009.
- ^ Nastasić, P. (2011) Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd: Publikum
Литеаратура уреди
- Svetska zdravstvena organizacija Ženeva: MKB–10 Klasifikacija mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja: Klinički opisi i dijagnostička uputstva. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; 1992.
- Sharpe PC. Biochemical detection and monitoring of alcohol abuse and abstinence. Ann Clin Biochem 2001; 38(Pt 6): 652-64.
- Smith EJ, Terplan M, Lui S. Pharmacologic Interventions for Pregnant Women Enrolled in Alcohol Treatment (Protocol). Cochrane Database Syst Rev 2008, Issue 4. Art. No.: CD007361. . doi:10.1002/14651858. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - So K, Sung E. A Validation Study of the Brief Alcohol Use Disorder Identification Test (AUDIT): A Brief Screening Tool Derived from the AUDIT. Korean J Fam Med 2013; 34(1): 11-8.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
