Односи Југославије и Алжира
Односи Југославије и Алжира су били историјски спољни односи између Алжира и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Обе земље су се идентификовале са ширим регионом Медитерана и делиле су чланство у Покрету несврстаних. Током Алжирског рата Југославија је пружила значајну логистичку и дипломатску подршку алжирској страни, што је утицало на њене односе с Француском. Југославија је била прва европска држава која је отворено подржала ФЛН.[1]
 | |
 Југославија |
 Алжир |
|---|---|
| Дипломатска мисија | |
| Амбасада Југославије у Алжиру | Амбасада Алжира у Београду |
У оквиру Покрета несврстаних Југославија је блиско сарађивала са кључним члановима Индијом и Египтом, док је Алжир следио групу у којој је Куба играла истакнуту улогу. Југославија је званично признала независност Алжира 5. септембра 1961. као прва држава у Европи која је то учинила.[2] Држава је успоставила формалне дипломатске односе 3 дана пре независности 2. јула 1962.[3] Ово је довело до раскида у југословенско-француским односима када је Париз одлучио да повуче свог амбасадора из Београда.[4]
Историјат
уреди
Током Алжирског рата за независност представници Фронта националног ослобођења описали су свог медитеранског савезника Југославију као своје најближе не-арапске савезнике.[4] Током рата Југославија је де факто признала ФЛН као представника алжирске нације, али је с обзиром на строга упозорења Француске избегла де јуре признање покрета.[4] Верује се да су први тајни контакти успостављени 1954. године у Каиру када је Југославија званично продала војну опрему Египту који су после месец дана пребачени у Алжир.[5] У октобру 1956. Београд је био домаћин састанка између ФЛН-ов Мохамед Хидер и СФИО Пјер Ербо, док је Југославија од 1957. напустила посредничке напоре и одлучила да отворено подржи Алжир.[5] Од тада је Француска морнарица почела да интерспекује југословенске трговачке бродове на Медитерану верујући да они испоручују помоћ алжирским побуњеницима.[5] Француска морнарица је 7. августа 1957. открила и узела 70 тона војне опреме са југословенског брода Србија док је највећа откривена испорука откривена 18. јануара 1958. године у близини Орана када је на Јадролинијином броду Словенија пронађено 148 тона војне опреме.[5] Председник Привремене владе Републике Алжир Ферхат Абас посетио је Београд између 6. и 12. јануара 1959. где је разговарао са председником Југославије Јосипом Брозом Титом.[2] Друга два члана Крим Белкацем и Мухамед Јазид су 2. фебруара 1959. разговарали са амбасадором Југославије у Тунису.[2] Југославија је алжирским борцима обезбеђивала храну, лекове и војне потрепштине, што Алжирци нису очекивали од једне средње велике европске социјалистичке земље.[4] Југословенско становништво је доживљавало алжирско искуство као подсећање не тако далеко Народно ослобођење и револуцију током Другог светског рата.[5] Земља је стога обратила пажњу на културни аспект Алжирског рата и послала је своје фотографе попут Стевана Лабудовића који је у периоду 1959-1962. снимио 27 филмова и 274 фотографије, издаване су званичне новине Ел Муџахид у београдском издању као и први грамофонски снимак Касамана.[5] Дана 1. марта 1960. године Национални ослободилачки фронт (ФЛН) отворио је свој Биро у Београду.[2] Против индијске жеље, али уз подршку Сукарна и Кваме Нкрума, позвана је алжирска ФЛН да у статусу суверене владе присуствује Конференцији несврстаних у Београду 1961. године.[4] Председник Ахмед ибн Бела је посетио Југославију у марту 1964. године.[4]
Списак билатералних државних посета
уредиЈугословенске посете Алжиру
уреди- 24-30 април 1965: Јосип Броз Тито[6]
- 5-9. новембар 1969: Јосип Броз Тито[6]
- 2-10. септембар 1973: Јосип Броз Тито[6]
- 28-31. мај 1979: Јосип Броз Тито[6]
- 20-21. октобар 1979: Јосип Броз Тито[6]
Алжирске посете Југославији
уреди- 9. јун 1959.: Ферхат Абас[6]
- 2. септембар 1961.: Бенијусеф Бенхеда[6]
- 5-13. март 1964: Ахмед ибн Бела[6]
- 6-11. октобар 1966: Хуари Бумедијен[6]
- 12-14. јун 1967: Хуари Бумедијен[6]
- 15. октобар 1973.: Хуари Бумедијен[6]
- 14-15. јануар 1978: Хуари Бумедијен[6]
- 22 јул-1. август 1978: Хуари Бумедијен[6]
Види још
уреди- Југославија и Покрет несврстаних земаља
- Југославија и Организација афричког јединства
- Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије
- Националноослободилачки фронт Алжира
- Алжирски рат за независност
- Југословенски ратови
- Грађански рат у Алжиру
- Односи Србије и Алжира
- Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита
Референце
уреди- ^ Mila Turajlić (2019). „Liberation Newsreels vol. 1 - Dnevnih napada nema”. Ур.: Tamara Soban. Southern Constellations: The Poetics of the Non-Aligned (PDF). Museum of Modern Art (Ljubljana). стр. 177. ISBN 978-961-206-138-8. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2022. г. Приступљено 24. 04. 2023.
- ^ а б в г Bogetić, Dragan (2012). „Podrška Jugoslavije borbi alžirskog naroda za nezavisnost u završnoj fazi Alžirskog rata 1958-1962 [The Yugoslav Support To The Algerian People Struggle For Independence In The Final Phase Of The Algerian War 1958-1962]”. Istorija 20. Veka (на језику: српски) (3): 155—169. doi:10.29362/ist20veka.2012.3.bog.155-169
. Приступљено 25. 9. 2020.
- ^ Radina Vučetić; Pol Bets; Radovan Cukić; Ana Sladojević (2017). Tito u Africi: slike solidarnosti (PDF). Museum of Yugoslavia. ISBN 978-86-84811-45-7.
- ^ а б в г д ђ Byrne, Jeffrey James (2015). „Beyond Continents, Colours, and the Cold War: Yugoslavia, Algeria, and the Struggle for Non-Alignment”. The International History Review. 37 (5): 912—932. S2CID 154033045. doi:10.1080/07075332.2015.1051569. Приступљено 25. 9. 2020.
- ^ а б в г д ђ Tot, Dora (2018). ODNOSI JUGOSLAVIJE I ALŽIRA U PRVOJ POLOVICI 1960-IH: STRATEGIJA IZGRADNJE MEKE MOĆI (PDF) (Bachelor Thesis). University of Zagreb.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л R. Radonić, Nemanja (2020). Слика Африке у Југославији (1945-1991) (PDF) (Doctoral Thesis). University of Belgrade. Приступљено 1. 11. 2020.
