Окамова бритва
Окамова бритва или Окамова оштрица је принцип који се приписује енглеском логичару и фрањевачком фратару из 14. века, Вилијаму Окамском.[1] Принцип налаже да објашњење било ког феномена треба да прави што је мање могуће претпоставки,[2][3] елиминишући оне претпоставке које не утичу на закључке хипотезе или теорије, која је у питању. Овај принцип се често описује латинском изреком: entia non sunt multiplicanda praeter necessitatem, у грубом преводу: ентитети се не смеју умножавати више него што је неопходно. Алтернативна верзија гласи Pluralitas non est ponenda sine necessitate у преводу, Умножавање не треба претпостављати уколико за то нема потребе.[4]
Принцип Окамове бритве се врло често парафразира на следећи начин: Ако су сви остали критеријуми једнаки, најједноставније решење је најбоље.[5] Другим речима, када је више конкурентских теорија једнако у осталим погледима, принцип предлаже да се изабере теорија која уводи најмање претпоставки и постулира најмање ентитета. Један пример примене Окамове бритве је одбијање хипотезе о луминоферозном етеру као одговор на Ајнштајнову теорију релативитета.
Слично, у науци се Окамова бритва користи као абдуктивна хеуристика у развоју теоријских модела, а не као ригорозни арбитар између кандидатских модела.[6][7] У научној методи, Окамова бритва се не сматра необоривим принципом логике или научним резултатом; склоност ка једноставности у научној методи заснива се на критеријуму кривотворљивости. За свако прихваћено објашњење неке појаве може постојати изузетно велики, можда чак и несхватљив, број могућих и сложенијих алтернатива. Будући да погрешна објашњења увек могу бити оптерећена са ad hoc хипотезама како би се спречило њихово фалсификовање, једноставније теорије су пожељније од сложенијих, јер се лакше проверавају.[8][9][10]
Историја уреди
Фраза Окамова бритва појавила се тек неколико векова након смрти Вилијама Окамског 1347. Либерт Фројдмант у својој књизи О хришћанској филозофији душе заслужан је за ову фразу говорећи о „novacula occami“.[11] Окамски није измислио овај принцип, али „бритва” - и њена повезаност са њим - могу бити последица учесталости и ефикасности са којом ју је користио.[12] Окамски је начело изнео на различите начине, али најпопуларнију верзију, „Ентитети се не смију умножавати без потребе” (Non sunt multiplicanda entia sine necessitate) формулирао је ирски фрањевачки филозоф Џон Панч у свом коментару на дела Дунса Скота 1639.[13]
Занимљивост уреди
Често интерпретирање Окамове бритве у смислу да је најбоље решење оно које је и најједноставније, искоришћено је у филму „Контакт“, где је главну улогу имала Џоди Фостер. Наиме, фантастичне тврдње (и доживљаји) главне јунакиње су наишли на осуду и неверицу научне јавности. У покушају да скрене пажњу на своја убеђења, унела је оправдану сумњу дајући тако и могућност и простор паранормалним феноменима. Противаргумент њеним тврдњама је био управо подупрт Окамовом оштрицом (једноставније решење је било рационално, односно да се контакт са ванземаљском расом није ни догодио). У филму се више пута провлачи овај принцип; чак на тај начин лик који Фостерова тумачи, а који је атеиста, објашњава зашто бог не постоји.
Извори уреди
- ^ „What is Occam's Razor?”. math.ucr.edu. Приступљено 1. 6. 2019.
- ^ Who sharpened Occam’s Razor?
- ^ Schaffer, Jonathan (2015). „What Not to Multiply Without Necessity” (PDF). Australasian Journal of Philosophy. 93 (4): 644—664. S2CID 16923735. doi:10.1080/00048402.2014.992447.
- ^ Енциклопедија Британика, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Duignan, Brian. „Occam's Razor”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 11. 5. 2021.
- ^ Hugh G. Gauch, Scientific Method in Practice, Cambridge University Press, 2003, ISBN 978-0-521-01708-4.
- ^ Hoffman, Roald; Minkin, Vladimir I.; Carpenter, Barry K. (1997). „Ockham's Razor and Chemistry”. International Journal for Philosophy of Chemistry. 3: 3—28.
- ^ Alan Baker (2010) [2004]. „Simplicity”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. California: Stanford University. ISSN 1095-5054.
- ^ Courtney, A.; Courtney, M. (2008). „Comments Regarding 'On the Nature of Science'”. Physics in Canada. 64 (3): 7—8. Bibcode:2008arXiv0812.4932C. arXiv:0812.4932
.
- ^ Sober, Elliott (1994). „Let's Razor Occam's Razor”. Ур.: Knowles, Dudley. Explanation and Its Limits. Cambridge University Press. стр. 73—93.
- ^ Sober, Elliott (2015). Ockam's Razor: A User's Manual. Cambridge University Press. стр. 4. ISBN 978-1107692534.
- ^ Roger Ariew, Ockham's Razor: A Historical and Philosophical Analysis of Ockham's Principle of Parsimony, 1976
- ^ Johannes Poncius's commentary on John Duns Scotus's Opus Oxoniense, book III, dist. 34, q. 1. in John Duns Scotus Opera Omnia, vol.15, Ed. Luke Wadding, Louvain (1639), reprinted Paris: Vives, (1894) p.483a
Литература уреди
- Енциклопедија Британика, сажето издање (на српском), 6. том, Народна књига, Политика, 2005, pp. 103.
- Ariew, Roger (1976). Ockham's Razor: A Historical and Philosophical Analysis of Ockham's Principle of Parsimony. Champaign-Urbana, University of Illinois.
- Churchland, Paul M. (1984). Matter and Consciousness. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 978-0-262-53050-7.
- Crick, Francis H. C. (1988). What Mad Pursuit: A Personal View of Scientific Discovery. New York, New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-09137-9.
- Dowe, David L.; Steve Gardner; Graham Oppy (децембар 2007). „Bayes not Bust! Why Simplicity is no Problem for Bayesians” (PDF). British Journal for the Philosophy of Science. 58 (4): 709—754. S2CID 8863978. doi:10.1093/bjps/axm033.
- Duda, Richard O.; Peter E. Hart; David G. Stork (2000). Pattern Classification (2nd изд.). Wiley-Interscience. стр. 487—489. ISBN 978-0-471-05669-0.
- Epstein, Robert (1984). „The Principle of Parsimony and Some Applications in Psychology”. Journal of Mind Behavior. 5: 119—130.
- Hoffmann, Roald; Vladimir I. Minkin; Barry K. Carpenter (1997). „Ockham's Razor and Chemistry”. Hyle. 3: 3—28. Приступљено 14. 4. 2006.
- Jacquette, Dale (1994). Philosophy of Mind. Engleswoods Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. стр. 34–36. ISBN 978-0-13-030933-4.
- Jaynes, Edwin Thompson (1994). „Model Comparison and Robustness”. Probability Theory: The Logic of Science. ISBN 978-0-521-59271-0.
- Jefferys, William H.; Berger, James O. (1991). „Ockham's Razor and Bayesian Statistics”. American Scientist. 80: 64—72. (Preprint available as "Sharpening Occam's Razor on a Bayesian Strop").
- Katz, Jerrold (1998). Realistic Rationalism. MIT Press. ISBN 978-0-262-11229-1.
- Kneale, William; Martha Kneale (1962). The Development of Logic. London: Oxford University Press. стр. 243. ISBN 978-0-19-824183-6.
- MacKay, David J. C. (2003). Information Theory, Inference and Learning Algorithms. Cambridge University Press. Bibcode:2003itil.book.....M. ISBN 978-0-521-64298-9. Приступљено 24. 2. 2016.
- Maurer, A. (1984). „Ockham's Razor and Chatton's Anti-Razor”. Mediaeval Studies. 46: 463—475. doi:10.1484/J.MS.2.306670.
- McDonald, William (2005). „Søren Kierkegaard”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 14. 4. 2006.
- Menger, Karl (1960). „A Counterpart of Ockham's Razor in Pure and Applied Mathematics: Ontological Uses”. Synthese. 12 (4): 415—428. S2CID 46962297. doi:10.1007/BF00485426.
- Morgan, C. Lloyd (1903). „Other Minds than Ours”. An Introduction to Comparative Psychology (2nd изд.). London: W. Scott. стр. 59. ISBN 978-0-89093-171-4. Архивирано из оригинала 12. 4. 2005. г. Приступљено 15. 4. 2006.
- Newton, Isaac (2011) [1726]. Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica (3rd изд.). London: Henry Pemberton. ISBN 978-1-60386-435-0.
- Nolan, D. (1997). „Quantitative Parsimony”. British Journal for the Philosophy of Science. 48 (3): 329—343. S2CID 229320568. doi:10.1093/bjps/48.3.329.
- Pegis, A. C., translator (1945). Basic Writings of St. Thomas Aquinas. New York: Random House. стр. 129. ISBN 978-0-87220-380-8.
- Popper, Karl (1992) [First composed 1934 (Logik der Forschung)]. „7. Simplicity”. The Logic of Scientific Discovery (2nd изд.). London: Routledge. стр. 121—132. ISBN 978-84-309-0711-3.
- Rodríguez-Fernández, J. L. (1999). „Ockham's Razor”. Endeavour. 23 (3): 121—125. doi:10.1016/S0160-9327(99)01199-0.
- Schmitt, Gavin C. (2005). „Ockham's Razor Suggests Atheism”. Архивирано из оригинала 11. 2. 2007. г. Приступљено 15. 4. 2006.
- Smart, J. J. C. (1959). „Sensations and Brain Processes”. The Philosophical Review. 68 (2): 141—156. JSTOR 2182164. doi:10.2307/2182164.
- Sober, Elliott (1975). Simplicity. Oxford: Oxford University Press.
- Sober, Elliott (1981). „The Principle of Parsimony” (PDF). British Journal for the Philosophy of Science. 32 (2): 145—156. S2CID 120916709. doi:10.1093/bjps/32.2.145. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2011. г. Приступљено 4. 8. 2012.
- Sober, Elliott (1990). „Let's Razor Ockham's Razor”. Ур.: Dudley Knowles. Explanation and its Limits. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 73–94.
- Sober, Elliott (2002). Zellner; et al., ур. „What is the Problem of Simplicity?” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 8. 11. 2006. г. Приступљено 4. 8. 2012.
- Sober, Elliott (2015). Ockham's Razors - A User's Manual. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-06849--0.
- Swinburne, Richard (1997). Simplicity as Evidence for Truth. Milwaukee, Wisconsin: Marquette University Press. ISBN 978-0-87462-164-8.
- Thorburn, W. M. (1918). „The Myth of Occam's Razor”. Mind. 27 (107): 345—353. doi:10.1093/mind/XXVII.3.345.
- Williams, George C. (1966). Adaptation and natural selection: A Critique of some Current Evolutionary Thought. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02615-2.
- David Hume (1910) [1748]. An Enquiry concerning Human Understanding. P.F. Collier & Son. ISBN 978-0-19-825060-9. Архивирано из оригинала 31. 12. 2007. г. Приступљено 27. 12. 2007.
- Wolpert, David (1996). „The Lack of A Priori Distinctions between Learning Algorithms”. Neural Computation. 8 (7): 1341—1390. S2CID 207609360. doi:10.1162/neco.1996.8.7.1341.
- Colin Howson (2000). Hume's Problem: Induction and the Justification of Belief. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-825038-8. Приступљено 7. 1. 2008.
Спољашње везе уреди
- Шта је Окамова бритва?
- Окамова бритва и хемија
- Ockham's Razor, BBC Radio 4 discussion with Sir Anthony Kenny, Marilyn Adams & Richard Cross (In Our Time, 31 May 2007)