Википедија

Оклузија централне вене мрежњаче

Оклузија централне вене мрежњаче или тромбоза централне вене мрежњаче једна је од оклузивних болести крвних судова очног дна, која се карактерише патолошким променама и поремећајем вида, најчешће једног ока, због прекида протока крви кроз зачепљени (оклудирани) крвни суд.[1][2] Чешће се јавља код болесника са шећерном болести и артеријском хипертензијом. Најчешће је изазвана тромбом. Узрокује безболни губитак вида, а појављује се нагло.

Оклузија централне вене мрежњаче
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностОфталмологија
МКБ-10H34.8
МКБ-9-CM362.35
DiseasesDB11421
MedlinePlus007330
eMedicinearticle/798583
MeSHD012170

Фактори ризика укључују хипертензију, доб, глауком, шећерну болест и хиперкоагабилност. Оклузија може захватити део )огранак) ретиналне вене или централну ретиналну вену, када је погођена макула. Дијагнозна се поставља офталмоскопијом фундуса ока.

У лечењу треба збринути интернистичку болест, болесника треба контролисати и лечити ласерском фотокоагулацијом у случају да код исхемијске форме оклузије почне неоваскуларизација мрежњаче. Ласерска терапија се такође примењује код последичног едема макуле. Често се ординирају и интравитреалне ињекције анти-ВЕГФ-а и кортикостероида. Ако се у склопу клиничке слике јави интравитреално крварење, потребна је pars plana витректомија.

Шифре ретиналних венских оклузивних болести према МКБ ИЦД-10 уреди

Централна венска оклузија мрежњаче
  • Х34.811 (десно око)
  • Х34.812 (лево око)
  • Х34.813 (обострано)
Оклузија огранака централне вене мрежњаче
  • Х34.831 (десно око)
  • Х34.832 (лево око)
  • Х34.833 (обострано)
Венска стаза и уомчавање венског крвног суда на мрежњачи
  • Х34.821 (десно око)
  • Х34.822 (лево око)
  • Х34.823 (обострано)

Епидемиологија уреди

Морбидитет

Оклузије огранака централне вене мрежњаче су три пута чешће него оклузије главног венског стабла. Преваленца оклузија ретиналних вена је око 0,5% целокупне светске популације и процењује се да у свету има 16 милиона обољелих7-8. Према подацима из Сједињених Америчких Држава (САД), пето-годишња инциденца је 0,5 на 100, док је у десето-годишњем распону 2,3 на 100 код старијих од 40 година.9-10.[3][4]

Из базе података за 2008. годину, 7-84,2 на 1.000 светске популације имаће оклузију огранака (CI = 3/7-5/2) и 0,8 на 1000 оклузију главног стабла ретиналне вене (CI = 0.6-1.0). Ризик да ће особа која има оклузију централне ретиналне вене у једном оку, задобити истоветну оклузију венског крвног суда на другом оку је 1% .[5] Особе које су имале оклузију огранка ретиналне вене у једном оку, имају 10% ризик да ће за три године имати оклузију ретиналне вене и на другом оку.[6][7][8]

Животна доб

Оклузија централне ретиналне вене најчешће се јавља код особа старијих од 65 година, а код 6-14% пацијената присутна је на оба ока.[9]

Полне разлике

Мушкарци и жене подједнако оболевају.

Расне ралике

Према подацима популационих студија из 2010. године, оклузије огранака јављају се у 2,8 случајева на 1.000 белаца, 3,5 на 1.000 црнаца, 5,0 на 1.000 Азијата и 6,0 на 1.000 Латиноамериканаца, док је преваленца оклузије главног стабла централне ретиналне вене 0,88 на 1.000 белаца, 0,37 на 1.000 црнаца, 0.74 на 1000 Азијата и 1,0 на 1.000 Латиноамериканаца.[10]

Етиологија уреди

Настанку оклузије (зачепљења) централне вене мрежњаче на очном дну претходе специфичне промене, чији узрок могу бити: артеријска хипертензија, запаљењске промене, поремећај у крвној слици - склоност ка коагулацији-тромбози. Шећерна болест, срчане болести и злоупотреба дувана могу да фаворизују ово обољење.[11]

Процес коагулације и стварање тромба изазива застој крви у венама, тако да на очном дну настају промене због прекида прилива артеријске крви, дистално од места зачепљења.

Промене су најизраженије код спазма крвних судова (неурогеног порекла), хипертензије и артериосклерозе, узводно од места укрштања артерија и вена, што има за последицу развој хипоксичних оштећења и поремећај видних функција.

Клиничка слика уреди

У начелу клиничку слику прати карактеристичан налаз на очном дну који се јавља код оклузије главног стабла централне ретиналне вене и обухвата: * дилатиране и вијугаве вене и венуле,

  • едем папиле очног живца,
  • интраретинална крварења
  • едем мрежњаче.

Према обиму оклузије ЦРВ постоје два облика болести:

  • Блага, неисхемична форма која се одликује делимичном оклузијом венског стабла и венском стазом;
  • Тешка, исхемична форма, где се на флуоресцеинском ангиограму уочавају подручја преко 10 папиларних пречника капиларне оклузије и губитка капилара - хеморагична ретинопатија.

Поред ових форми постоји и: комбиноване форме која у 80% очију са ОВЦР напредују у тешку исхемични форму болести и хемиретинална форме оклузије централне ретиналне вене која је удружене са урођеним варијацијама у гранању главног стабла централне ретиналне вене и захватају горњу или доњу половину ретине.[12]

Клиничка слика зависи од тога да ли је окузија настала у стаблу централне вене или у једном од њених стабала (горњем или доњем).[13]

Оклузија стабла

Код оклузији стабла централне вене, папила је отечена и заклања крвне судове и наступа моментални губитак вида-амауроза.

 
Оклузија гране ретиналне вене

Код прегледа очног дна виде се хеморагије у мрежњачи, не само у пределу папиле већ по целом очном дну. Вене су пуније, артерије су органски измењене и показују склеротичне промене. Мрежњача је едематозна, а очнно дно је млечно беле боје. Једино се разликује место који одговара жутој мрљи, јер има црвену боју која подсећа на трешњу.

У даљем развоју мрежњача и очно дно добијају нормалну боју, едем исчезава са црвеном бојом макуларног предела. На папили очног живца види се атрофија ако је оклузија захватила стабло артерије. Настаје дефинитиван губитак вида.[14]

Оклузија гране

Код оклузије једне од гране централне вене мрежњаче, захваћена је горња или доња грана. Вена је дистално проширена од места укрштења са артеријом и настају многобројне хеморагије дужином те венске гране.

Офталмоскопски налаз на том подручју карактеришу: уже артерије, макула се издваја црвеном бојом у едематозна делу у коме долази до функционалног испада.

Дијагноза уреди

Тестови за рано откривање оклузије (офталмолошки скрининг) уреди

Тестови за одређивање оштрине вида
Директна фундоскопија (кроз проширену пупилу)
Индиректна фундоскопија
Мерење интраокуларног (унутарочног) притиска
Колор фундус фотографија

Ова метода користе се за документовање степена оштећења очног дна, присуства неоваскуларизација на папили видног живца или на ретини, постојања и обима крварења, праћења терапијског одговора или за евалуацију будућих терапијских поступака.

Оптичка кохерентна томографија (ОЦТ)

Ова веома сензитивна дијагностичка метода од великог је значаја у раном откривању едема макуле, промена на витреоретиналној површини, присуства субретиналне или интраретиналне течности, одлубљења неуросензорне ретине и других анатомских промена унутар саме Фовеа.

ОЦТ се данас широко примењује и представља обавезан део прегледа и праћења код пацијената који се лече анти-ВЕГФ терапијом, на основу квантитативних нумеричких и квалитативних података одлучујући је фактор у избору лечења.

Такође ОЦТ је значајна и за донођење одлуке да ли започети ласерски третман или је индикована витректомија код пацијента са едемом макуле, у чему ОЦТ представља најпрецизнији и најважнији путоказ.

Клиничке студије указују да ОЦТ налаз едема макуле у ОВЦР није увек у корелацији са видном оштрином.

Флуоресцеинска ангиографија (ФА)

Ово је данас неприкосновени дијагностичка метод за процену и утврђивање степена оклузивне болести крвних судова ретине, обима исхемије и типа макуларног едема. Уз помоћ ње локализују се микроанеуризме, подручја капиларне неперфузије, појава колатералних крвних судова. Она је неопходан путоказ за жижну ласерфотокоагулацију подручја макуле.

Флуоресцеинска ангиографија није препоручљива код трудница и дојиља, јер флуоресцеин пролази плацентарну хематобаријеру а ефекти овог средства на фетус, касније одојче, нису испитани.[15]

Ултрасонографија ока

Користи се за испитивање стања ретине у случајевима где замућеност оптичких медија ока и опсежан хемофталмус не дозвољавају прегледност очног дна.

Диференцијална дијагноза уреди

  • Хемиретинална оклузија вена мрежњаче као могућа варијанте централне венске оклузије мрежњаче.
  • Макроанеуризма мрежњаче, која се најчешће јавља као лоптаста дилатације настала из великих артериола мрежњаче.
  • Шећерном болешћу изазван едем макуле
  • Очни исхемијски синдром, који настаје као последица хроничне инсуфицијенције васкуларног система ока.
  • Непролиферативна дијабетесна ретинопатија
  • Ретинопатија у хемоглобинопатији
  • Валсалва ретинопатија, код средњег до наглог повећања унутаргрудног притиска.
  • Болест српастих ћелија
  • Терсонов синдром, или крварење унутар мрежњаче као последица субарахноидалне хеморагије ока.

Терапија уреди

Лечење је комплексно и захтева ургентну интервенцију. Прекид спазма применом вазодилататора, спазмолитика, антихипертензијва. Лечење артериосклерозе и запаљењких промена, а у тежим случајевима захтева и ласер-фото-коагулацију.

Прогноза уреди

Најчешће долази до потпуне ресорпције хеморагије. Међутим када хеморагија захвати и предео жуте мрље, она доводи до губитка или смањења оштрине вида, или доводи до стварања нових крвних судова са појавом секундарног хеморагичног глаукома.[16]

Код оклузије гране ретиналне вене ресорпција хеморагије је повољна чак и реканализација тромбозираног дела без икакве терапије.

Превенција уреди

Профилакса игра важну улогу и обухвата; правилно лечење срчаних болести, атеросклерозе, инфекцијских промене, заштиту зида артерија, редовну употребу лекова од стране хроничних пацијената.

Извори уреди

  1. ^ Central retinal vein occlusion: the therapeutic options. Can J Ophthalmol. 2007 Apr. 42(2):193-5.
  2. ^ Jonas JB, Harder B. Ophthalmodynamometric differences between ischemic vs nonischemic retinal vein occlusion. Am J Ophthalmol. 2007 Jan. 143(1):112-6.
  3. ^ Arakawa S, Yasuda M, Nagata M, et al. Nine-year incidence and riskfactors for retinal vein occlusions in a general Japanese population: theHisayama study. Invest Ophthalmol Vis Sci 2011;52:5905-9.
  4. ^ Yen YC, Weng SF, Chen HA, Lin Ys. Risk of retinal vein occlusion in patientswith systemic lupus erythematosus: a population-based cohort study. BrJ Ophthalmol 2013; 97:1192-6.
  5. ^ Central Vein Occlusion Study Group. Natural history and clinical management of central retinal vein occlusion. Arch Ophthalmol 1997; 115: 486-91.
  6. ^ Zhou JQ, Xu L, Wang S, et al. The 10-year incidence and risk factors of retinal vein occlusion: the Beijing eye study. Ophthalmology 2013; 120:803-8
  7. ^ Hayreh SS, Zimmerman MB, Podhajsky P. Incidence of various typesof retinal vein occlusion and their recurrence and demographiccharacteristics. Am J Ophthalmol 1994; 117:429-41.
  8. ^ Michels RG, Gass JD. The natural course of retinal branch vein obstruction.Trans Am Acad Ophthalmol Otolaryngol 1974; 78:OP166-77.
  9. ^ Borke J.O Connor R.E. Retinal Vein Occlusion. emedicine.medscape.com
  10. ^ Rogers S, Mc Intosh PL, Cheung N, Lim L, Wang JJ, Mitchell P. The prevalence of retinal vein occlusion: pooled data from population studies from the United States, Europe, Asia and Australia. Ophthalmology 2010 Feb. 117(2):313-9e1.
  11. ^ Weis E, Gan KD, Hinz BJ, et al. A retrospective cohort study of radial optic neurotomy for severe central retinal vein occlusions. Can J Ophthalmol. 2008 Feb. 43(1):73-8.
  12. ^ BCSC American Academy of Ophthalmology Retina and Vitreous, sec 12, AAO 2012 p121-131
  13. ^ Ho JD, Tsai CY, Liou SW, et al. Seasonal variations in the occurrence of retinal vein occlusion: a five-year nationwide population-based study from Taiwan. Am J Ophthalmol. 2008 Apr. 145(4):722-728. [Medline].
  14. ^ Ascaso FJ, Padgett E, Núñez E, Villén L, Grzybowski A, Cristóbal JA. Branch retinal vein occlusion and vitreovascular traction: a preliminary spectral domain OCT case-control study. Graefes Arch Clin Exp Ophthalmol. 2014 Mar. 252(3):375-81.
  15. ^ Preferred Practice Pattern AAO Retinal Vein Occlusions. aao.org/summary-benchmark-detail/retinal-vein-occlusions-summarybenchmark-2015 www. aao.org
  16. ^ Raja MS, Goldsmith C. Interventions for CRVO. Ophthalmology. 2008 Jan. 115(1):219; author reply 219-20. [Medline].

Литература уреди

  • D'Amico DJ, Lit ES, Viola F. Lamina puncture for central retinal vein occlusion: results of a pilot trial. Arch Ophthalmol. 2006 Jul. 124(7):972-7.

Спољашње везе уреди



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оклузија_централне_вене_мрежњаче&oldid=27441674”