Окситанија (историјска област)

историјска област јужне Европе

Окситанија (оксит. Occitània, lo País d'Òc) је историјска област јужне Европе у којој се говорио окситански језик. У многим крајевима Окситаније се он и данас говори, али махом као други језик по значају. У просторном смислу, Окситанија се приближно поклапа са јужном половином Француске, уз укључење Монака, као и малих простора северозападне Италије (крајњи запад Пијемонта) и северне Шпаније (Аранска долина). Окситанија се сматрала као засебна језичка и културна област још од средњег века, али она никад није била засебна политичка јединица. Позната је по катарима, манихејској вери, која је била активна на тлу Окситаније између 11-14'ог века.

Карта Окситаније према "језичким мерилима"

Језичко подручје уреди

 
Застава Окситаније према окситанским активистима

Данас на подручју Окситаније живи око 16 милиона житеља. Међутим, данас мали број њих употребљава окситански језик (махом старије становништво у забитим крајевима), док су француски, италијански, каталонски и шпански у много широј употреби у њеним одређеним деловима. Од 2006. године окситански језик је постао званичан на тлу Каталоније, а у Аранској долини он има званичан статус још од 1990. године.

Историјат уреди

Током времена старог Рима (од 355. године) подручје Окситаније је било познато под називом Аквитанија, мада се користио и назив Окситанија. Назив Окситанија се званично јавио тек средином 19. века, са појавом Окситанског сепаратизма.

Спољашње везе уреди