Он (приповетка)
„Он” (енгл. He) је приповетка америчког писца Хауарда Филипса Лавкрафта, написана у августу 1925. и објављивана у септембру 1926. у часопису Weird Tales.[1]
| Он | |
|---|---|
 | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | He |
| Аутор | Х. Ф. Лавкрафт |
| Земља | САД |
| Језик | енглески |
| Жанр / врста дела | хорор |
| Издавање | |
| Датум | септембар 1926. |
Радња уреди
Анонимни приповедач се преселио из Нове Енглеске у Њујорк и веома се каје због тога. Једне ноћи, док лута историјским делом Гринич Вилиџа, наилази на човека обученог у одећу из 18. века. Човек се нуди да приповедачу покаже тајне града.
Човек доводи приповедача у свој дом. Тамо му прича причу о властелину који се ценкао са америчким староседеоцима за тајне њихових ритуала у вези са временом и простором, које су се практиковали на земљи где се он недавно настанио. Након што је сазнао ове тајне, властелин је убио староседеоце дајући им „монструозно лош рум”. У року од недељу дана сви су били мртви, а само он је поседовао њихово тајно знање. Човек приказује приповедачу визије прошлости и будућности града толико застрашујуће да овај почиње махнито да вришти. Крици подстичу духове староседеоца да се освете човеку, који је исти властелин из 1768. године.
Инспирација уреди
Приповетка је написана након ауторовог целоноћног обиласка остатака старог Њујорка; до 7 ујутру следећег јутра, Лавкрафт је трајектом стигао у Елизабет, Њу Џерзи, где је написао причу у Елизабет Скот парку.[2]
Лавкрафт се преселио у Њујорк у марту 1924. због свог краткотрајног брака са Соњом Грин. Вратио се у Провиденс у априлу 1926, пошто је развио потпуну аверзију према Њујорку. Верује се да су почетни параграфи ове приповетке аутобиографски[3] и да изражавају Лавкрафтова осећања према овом граду:
Мој долазак у Њујорк био је грешка; јер сам тражио дирљиво чудо и инспирацију у препуним лавиринтима древних улица које се бесконачно вијугају од заборављених дворова, тргова и обала до дворова и тргова и обала које су подједнако заборављене, и у киклопским модерним кулама и врховима који се уздижу црно вавилонски под опадањем месеца, а уместо тога нашао сам само осећај ужаса и угњетавања који је претио да ме овлада, паралише и уништи.[4]
Лавкрафтово гађење према Њујорку у великој мери потиче од његових расистичких ставова, који се такође одражавају у приповедаче ове приповетке:
Гомиле људи које су кипеле улицама налик на реке били су бескућни, црнпурасти странци очврслих лица и уских очију, оштроумни странци без снова и без сродства са сопственим призорима, који никада не би могли значити ништа плавооком човеку старог народа, са љубављу према лепим зеленим стазама и белим сеоским звоницима Нове Енглеске у срцу.[5]
Суд у Улици Пери у Гринич Вилиџу заправо постоји; Лавкрафт је о његовом постојању сазнао у чланку New York Evening Post-а од 29. августа 1924. године. Странчева кућа је заснована на вили у блоку омеђеном улицама Пери, Бликер, Чарлс и Западне четврте, изграђена још 1744. и срушена 1865. године.[2]
Предложени књижевни модел за ову приповетку су Хронике Родригеза лорда Дансенија, у којима чаробњак приказује визије прошлих и будућих ратова.[2]
Референце уреди
- ^ Straub, Peter (2005). Lovecraft: Tales. The Library of America. стр. 823. ISBN 1-931082-72-3.
- ^ а б в Joshi, S.T.; Schultz, David E. (2004). An H.P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. стр. 108. ISBN 978-0974878911.
- ^ David E. Schultz, "Lovecraft's New York Exile", Black Forbidden Things, pp. 52-54.
- ^ H. P. Lovecraft, "He", Dagon and Other Macabre Tales, p. 266.
- ^ Lovecraft, "He", p. 267.
Спољашње везе уреди
- A collection of public domain H. P. Lovecraft short fiction на сајту Standard Ebooks
- Он на сајту Internet Speculative Fiction Database