Операција Плешет
Операција Плешет (хебрејски језик מבצע פלשת, читање Mivtza Pleshet) је била израелска војна акција у близини села Ашдод и трајала је од 29. маја до 3. јуна 1948. током арапско-израелског рата 1948. године. Ашдод је био на израелском јужном фронту против египатске војске, а операција је имала за циљ заузимање села и заустављање египатског напредовања ка северу. Док се само ангажмани од 2. до 3. јуна званично називају Операција Плешет, догађаји који су непосредно претходили историографски су јој придружени.
Операција „Плешет“ | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Арапско-израелски рат, 1948. године | |||||||
Сателитски снимак Ашдода, 1935. год.'. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
| Египат Saudi Arabia (volunteers) Судан (добровољци) | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Лоу Ленарт Шимон Авидан | Мухамад Нагиб | ||||||
Укључене јединице | |||||||
(ваздушне снаге) (Гивати бригада) | (2. бригада) | ||||||
Јачина | |||||||
1,150 6 авиона | 2,300 | ||||||
Жртве и губици | |||||||
45 погинулих 50 рањених 5 заробљених |
7–15 убијених 18–30 рањених |
Претходни догађаји су се састојали од ваздушног бомбардовања, праћеног малим израелским узнемиравањем египатских линија, а касније и копненог напада (операција Плешет). Првобитни план је био да се нападне 1-2. јуна, али је овај отказан због предстојећег прекида ватре, а покушај је поново извршен 2-3. јуна. Израелци су, под кровном командом бригаде Гивати, напали у две главне снаге: једну са севера (3 чете) и једну са југа (4 појачане чете). Израелци су имали мало обавештајних података о свом непријатељу и били су приморани да се повуку. Нису успели да заузму територију и претрпели су велике губитке. Међутим, након операције, Египат је променио своју стратегију из офанзивне у дефанзивну, чиме је зауставио своје напредовање ка северу.
Постоје две нерешене историографске дебате које се врте око операције: да ли су Египћани намеравали да напредују ка Тел Авиву, за шта се већина историчара слаже да није случај; и да ли је операција била прекретница на израелском јужном фронту. Традиционална израелска историографија, подржана раним арапским извештајима, тврди да је то била прекретница, док каснији арапски извори и нови историчари то оспоравају.
Последице и значај уреди
Укупно је убијено 45 Израелаца, 50 је рањено, а 5 заробљено од стране Египта.[1] Од тога је 29 погинулих и 34 рањених из Журове 54. чете. Египатски извори су известили о 15 погинулих и 30 рањених, иако то не укључује жртве које су претрпела пресретнута појачања из Мајдала. Чак и пре него што су се последње трупе у повлачењу вратиле кући, команда Гиватија је издала ново наређење о операцији, позивајући на обнову артиљерије и ваздушно бомбардовање Ашдода, као и на мале операције узнемиравања. 57. батаљон, који је стекао лошу репутацију након неуспеха у Јибни и Ашдоду, извео је неколико таквих успешних операција, повративши престиж у бригади.[2]
Док су Израелци претрпели велики тактички пораз у операцији Плешет, у Израелу се генерално верује да је стратешки циљ операције - заустављање египатског напредовања - постигнут, а израелска команда у то време није знала. Ово је такође омогућило заузимање арапске Јибне, где су преостали становници очекивали да ће их египатска војска стићи, и углавном су побегли након битке.[3] Пошто је план Уједињених нација о подели Палестине пролазио између Ашдода и Јибне, исход битке је значио да Египћани на обалском појасу нису успели да пређу на територију додељену Држави Израел.[4] Мост преко реке Лакиш од тада је познат као Ад Халом („до сада“).[5]
За разлику од традиционалне израелске историографије, арапски извори уопште не виде то као прекретницу у рату. Они се слажу да су египатске декларације о Тел Авиву као главном стратешком циљу биле разметљиве, а не оперативне.[6] У својој књизи 1948, Нови историчар Бени Морис такође се не слаже са традиционалним израелским ставом и наводи да је представљање операције као катализатора за заустављање Египта грешка.[7] Међутим, у панелу историчара од 15. марта 2007. Морис је рекао да је израелски напад, барем у египатским експедиционим снагама, довео до одлуке да се заустави напредовање.[8]
Референце уреди
- ^ Yitzhaki, Aryeh (1988). A Guide to War Monuments and Sites in Israel (наслов на енглеском језику), Volume 2 - South. Tel Aviv, Israel: Barr Publishers. (хебрејски језик)
- ^ Ayalon, Avraham (1963). Givati Brigade against the Egyptian Invader. Israel: Ma'arakhot Publishing. (хебрејски језик)
- ^ Israel Defense Forces (група аутора) (1950). The Negev Brigade in the Campaign. Ma'arakhot Publishing. (хебрејски језик)
- ^ Lorch, Netanel (1968). The Edge of the Sword: Israel's War of Independence, 1947-1949. Jerusalem: Massada.
- ^ Schiff, Ze'ev (1985). A History of the Israeli Army, 1874 to the Present. Macmillan. ISBN 0-02-607140-1.
- ^ Kabha, Mustafa. The Battle of Ashdod in Arab Sources (pp. 238–243)
- ^ Morris, Benny (2008). 1948. Yale University Press. ISBN 978-0-300-12696-9.
- ^ Bar-On, Mordechai. Historians' Panel – Issues in the Historiography of the War of Independence (pp. 44–113)
Литература уреди
- Avnery, Uri (1950). In the Fields of Philistia. Tabersky Publishing. (хебрејски језик)
- Ayalon, Avraham (1963). Givati Brigade against the Egyptian Invader. Israel: Ma'arakhot Publishing. (хебрејски језик)
- Boyne, Walter J. (2002). Air Warfare: An International Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 1-57607-345-9. http://books.google.com/books?id=FW_50wm8VnMC&printsec=frontcover. Retrieved 2008-12-26.
- Cohen, Avi (2004). The History of the Israeli Air Force in the War for Independence, Vol. 1. Ministry of Defense Publishing. ISBN 965-05-1245-4. (хебрејски језик)
- Gilad, Zrubavel ed. (1955). The Palmach Book. The United Kibbutz. (хебрејски језик)
- Givati, Moshe (1994). In the Path of Desert and Fire. Ministry of Defense Publishing. ISBN 965-05-0719-1. (хебрејски језик)
- Hashavia, Aryeh ed. (2005). Hither To: The Story of the 53rd Battalion. Ministry of Defense Publishing. ISBN 965-05-1304-3. (хебрејски језик)
- Israel Defense Forces General Staff Historiography Branch (1978) [Прво издање из 1959]. History of the War of Independence (20то издање). Israel: Ma'arakhot Publishing. S/N 501-202-72. (хебрејски језик)
- Israel Defense Forces (група аутора) (1950). The Negev Brigade in the Campaign. Ma'arakhot Publishing. (хебрејски језик)
- Lorch, Netanel (1968). The Edge of the Sword: Israel's War of Independence, 1947-1949. Jerusalem: Massada.
- Morris, Benny (2008). 1948. Yale University Press. ISBN 978-0-300-12696-9.
- Nordeen, Lon (1990-11-14). Fighters Over Israel: The Story of the Israeli Air Force from the War of Independence to the Bekaa Valley (1st ed.). Crown. ISBN 0-517-56603-6.
- Rogan, Eugène L. and Shlaim, Avi ed. (2007). The War for Palestine (2. издање). Cambridge University Press. ISBN 0-521-69934-7.
- Gerges, Fawaz A. Egypt and the 1948 War: Internal Conflict and Regional Ambition (pp. 150–175)
- Schiff, Ze'ev (1985). A History of the Israeli Army, 1874 to the Present. Macmillan. ISBN 0-02-607140-1.
- Schiff, Ze'ev (1982). IDF in Its Corps: Army and Security Encyclopedia, Volume 2 - Airforce. Revivim Publishing. (хебрејски језик)
- Shiran, Osnat ed. (2008). A War – Sixty Years After (наслов на енглеском језику). Ministry of Defense Publishing. ISBN 978-965-05-1457-0. (хебрејски језик)
- Shmuelevich, Aryeh ed. (2007). Battlefield: Decisive Battles in the Land of Israel. Tel Aviv: Ministry of Defense Publishing. ISBN 978-965-05-1346-7. (хебрејски језик)
- Wallach, Jehuda; Lorch, Netanel; Yitzhaki, Aryeh (1978). Evyatar Nur. ed. Carta's Atlas of Israel. Jerusalem, Israel: Carta. (хебрејски језик)
- Wallach, Jehuda ed. (2003). Battle Sites in Israel (наслов на енглеском језику). Jerusalem, Israel: Carta. ISBN 965-220-494-3. (хебрејски језик)
- Yitzhaki, Aryeh (1988). A Guide to War Monuments and Sites in Israel (наслов на енглеском језику), Volume 2 - South. Tel Aviv, Israel: Barr Publishers. (хебрејски језик)