Оперета

Оперета је музичко-сценско дело где се драмска радња приказује свирањем, певањем, глумом и говором. Оперета је лакша од опере по својој музици, величини оркестра, дужини дела и по номиналној вредности по теми. Осим краће дужине, оперета је обично лаганог и забавног карактера. Оперета је настала из француског облика комичне опере која се звала "Опера комик" средином 19. века (1839. године) у Паризу. После Париза оперета убрзо осваја и Беч. Оперета је била много краћа од опере, састављена од једног, до два чина и најчешће комичног, површног, ласцивног и забавног садржаја. Као творац оперете се често помиње Жак Офенбах мада је прву оперету написао Флориман Ерве (певач, композитор, диригент, либретиста и позоришни сликар). Врло брзо је овај позоришни жанр прихватила и бечка публика, којој је у свом суграђанину Јохану Штраусу Млађем нашла најпопуларинијег представника оперете свих времена. Његова најпознатија оперета је Слепи миш. У току свог развоја, од око сто година оперета се развијала у два велика музичка центра-Паризу и Бечу. Прва оперета је изведена у Паризу 1853. године, а њен развојни пут завршен је 1954. године оперетом Калмана Аризона „Леди“.

Публика у Театру дес Буфе-Паризијен, родном месту оперета Жака Офенбаха (1860)

Колумбија Рекордсова реклама за снимак Рите Монтанер у продукцији La Calesera Франциска Алонса, оперете из шпанског жанра сарцуеле.

„Оперета“ је италијански деминутив од „опера“ и првобитно је коришћен за описивање краћег, можда мање амбициозног дела од опере. Оперета представља алтернативу оперским представама у приступачној форми која циља другачију публику. Оперета је постала препознатљив облик средином 19. века у Француској, а њена популарност је довела до развоја многих националних стилова оперете. Посебни стилови су се појавили у земљама укључујући Аустроугарску, Немачку, Енглеску, Шпанију, Филипине, Мексико, Кубу и Сједињене Државе. Преношењем оперете између различитих земаља, културни космополитизам се појавио у претходном веку. Оперета је као жанр изгубила наклоност 1930-их и уступила место модерном музичком позоришту. Важни композитори оперета су Јохан Штраус, Жак Офенбах, Франц Лехар и Франсиско Алонсо.

Дефиниције

Термин оперета настаје средином осамнаестог века у Италији и први пут је признат као самосталан жанр у Паризу око 1850. године. Kастил-Блејзов Dictionnaire de la musique moderne модерне тврди да овај термин има дугу историју и да је Моцарт био један од првих људи који је омаловажавајуће употребио реч оперета, описујући оперете као „одређене драматичне абортусе, те минијатурне композиције пуне смећа у којима се налазе само хладне песме и двостихови из водвиља“. Дефиниција оперете се мењала током векова и креће се у зависности од историје сваке земље са жанром. Често се користи да се односи на комаде који подсећају на Офенбахове једночинке у супротности са његовим композицијама у пуној дужини, „опера-буфе“. Офенбах је измислио ову уметничку форму као одговор на репресивне законе француске владе у вези са инсценацијама дела која су била већа од једног чина или су садржала више од четири лика.

Насловна страница Boccaccio, oder Der Prinz von Palermo (Бокачо, или Принц од Палерма) Франца фон Супеа из 1879. Пример ране бечке оперете.

Историја

Оперета је постала призната као музички жанр око 1850. године у Паризу. Године 1870. центар за оперету се померио у Беч када је Париз пао у руке Пруса. Форма оперете је наставила да се развија током Првог светског рата.

Постоје неке заједничке карактеристике међу оперетама које су цветале од средине 1850-их до раних 1900-их, почевши од француске опере-буфе. Они садрже говорне дијалоге испреплетене између музичких нумера, а често су главни ликови, као и хор, позвани да учествују, иако је музика у великој мери изведена из оперских стилова 19. века, са нагласком на мелодијама које се могу певати. Оперета у двадесетом веку је сложенија и достигла је свој процват у Аустрији и Немачкој.

Оперета је претеча модерног музичког театра или „мјузикла“. У првим деценијама 20. века, оперета је наставила да постоји упоредо са новијим мјузиклима, при чему је свака музичка форма утицала на другу.

Види још

• Опера
• Кабаре
• Водвиљ
• Мјузикл
• Фарса
• Гротеска
• Бурлеска
• Варијете

Литература

• Jacobs, Arthur (1984). Arthur Sullivan: A Victorian Musician. Oxford University Press. ISBN 0-19-315443-9. 
• Popović, Tanja (2007). Rečnik književnih termina. Beograd: Logos Art: Edicija. стр. 494. ISBN 978-86-7360-064-2. 
• Bordman, Gerald (1981). American Operetta. New York: Oxford University Press. .
• Clarke, Kevin (2007). Glitter and be Gay: Die authentische Operette und ihre schwulen Verehrer. . Hamburg: Männerschwarm Verlag.(German)
• Ganzl, Kurt (2001). The Encyclopedia of Musical Theatre.  (3 Volumes). New York: Schirmer Books.
• Goulet, Charles (1981). Sur la scène et dans la coulisse. ISBN 2-551-04178-3. . Québec, Qc.: Ministère des Affaires culturelles.
• Linhardt, Marion (2006). Residenzstadt und Metropole. Zu einer kulturellen Topographie des Wiener Unterhaltungstheaters (1858–1918). Berlin: Max Niemeyer Verlag. . (German)
• Traubner, Richard (1983). Operetta: A Theatrical History. Garden City, New York: Doubleday. 
• Viagrande, iccardo (2009) Tu che m'hai preso il cuor. Un viaggio nel mondo dell'operetta. Monza: Casa Musicale Eco. (Italian)
• Allain, Paul; Harvie, Jen (2014). The Routledge Companion to Theatre and Performance. Routledge. ISBN 978-0-4156-3631-5. 
• Allen, Robert C. (c. 1991). Horrible Prettiness: Burlesque and American Culture. University of North Carolina. ISBN 978-0-8078-1960-9.  }}
• Bradley, Ian (2005). Oh Joy! Oh Rapture! The Enduring Phenomenon of Gilbert and Sullivan. Oxford University Press. ISBN 0-19-516700-7. 
• Buelow, George J. (2004). A History of Baroque Music. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34365-9. 
• Carter, Tim; Butt, John, ур. (2005). The Cambridge History of Seventeenth-Century Music. The Cambridge History of Music. 1. Cambridge University Press. стр. 591. ISBN 978-0-521-79273-8. Архивирано из оригинала 12. 01. 2013. г. Приступљено 2009-05-26. 
• Cohen, Robert; Sherman, Donovan (2020). Theatre: Brief (Twelfth изд.). New York City: McGraw-Hill Education. ISBN 978-1-260-05738-6. OCLC 1073038874. 
• Everett, William A.; Laird, Paul R., ур. (2002). The Cambridge Companion to the Musical. Cambridge Companions to Music. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79189-2. 
• Gokulsing, K. Moti; Dissanayake, Wimal (2004). Indian popular cinema : a narrative of cultural change (Revised and updated изд.). Stoke-on-Trent: Trentham. стр. 161. ISBN 978-1-85856-329-9. 
• Hoppin, Richard H., ур. (1978). Anthology of Medieval Music. Norton introduction to music history. New York: Norton. ISBN 978-0-393-09080-2. 
• Horn, Barbara Lee (1991). The Age of Hair: Evolution and Impact of Broadway's First Rock Musical. New York: Greenwood Press. стр. 166. ISBN 978-0-313-27564-7. 
• Jha, Subhash K. (2005). The Essential Guide to Bollywood. Roli Books. ISBN 81-7436-378-5. 
• Jones, John B. (2003). Our Musicals, Ourselves. Hanover: University Press of New England. ISBN 978-0-87451-904-4. 
• Lord, Suzanne (2003). Brinkman, David, ур. Music from the Age of Shakespeare: A Cultural History. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-31713-2. 
• Lubbock, Mark (2002). „American musical theatre: an introduction”. The Complete Book of Light Opera (1st изд.). London: Putnam. стр. 753—756. 
• Morley, Sheridan (1987). Spread a little happiness: the first hundred years of the British musical. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-01398-4. 
• Parker, Roger, ур. (2001). The Oxford Illustrated History of Opera. Oxford Illustrated Histories (illustrated изд.). Oxford University Press. стр. 541. ISBN 978-0-19-285445-2. 
• Rubin, Don; Solórzano, Carlos, ур. (2000). The World Encyclopedia of Contemporary Theatre: The Americas. New York City: Routledge. ISBN 0-415-05929-1. 
• Shakespeare, William (1998). Orgel, Stephen, ур. The Tempest. The Oxford Shakespeare. Oxford University Press. стр. 248. ISBN 978-0-19-283414-0. 
• Wilmeth, Don B.; Miller, Tice L., ур. (1996). Cambridge Guide to American Theatre (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56444-1. 
• Wollman, E. L. (2006). The Theater Will Rock: a History of the Rock Musical: From Hair to Hedwig. Michigan: University of Michigan Press. ISBN 0-472-11576-6. 
• Bauch, Marc (2003). The American Musical. Marburg, Germany: Tectum Verlag. ISBN 3-8288-8458-X. 
• Bloom, Ken; Vlastnik, Frank (2004-10-01). Broadway Musicals: The 101 Greatest Shows of All Time. New York: Black Dog & Leventhal Publishers. ISBN 1-57912-390-2. 
• Bordman, Gerald (1978). American Musical Theatre: a Chronicle. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-502356-0. . viii, 749 p.
• Botto, Louis; Mitchell, Brian Stokes (2002). At This Theatre: 100 Years of Broadway Shows, Stories and Stars. New York; Milwaukee, WI: Applause Theatre & Cinema Books/Playbill. ISBN 978-1-55783-566-6. 
• Bryant, Jye (2018). Writing & Staging A New Musical: A Handbook. Kindle Direct Publishing. ISBN 9781730897412. 
• Citron, Stephen (1991). The Musical, from the Inside Out. ISBN 0-929587-79-0. . Chicago, Illinois: I.R. Dee. 336 p.
• Ewen, David (1961). The Story of American Musical Theater. . First ed. Philadelphia: Chilton. v, 208 p.
• Gänzl, Kurt. The Encyclopedia of Musical Theatre (3 Volumes). New York: Schirmer Books, 2001.
• Kantor, Michael; Maslon, Laurence (2004). Broadway: The American Musical. New York: Bulfinch Press. ISBN 0-8212-2905-2. 
• Mordden, Ethan (1999). Beautiful Mornin': The Broadway Musical in the 1940s. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-512851-6. 
• Stempel, Larry (2010). Showtime: A History of the Broadway Musical Theater. W. W. Norton.  826 pages; comprehensive history since the mid-19th century.
• Traubner, Richard. (1983). Operetta: A Theatrical History. Garden City, New York: Doubleday & Company. 

Спољашње везе

• Extensive site with information about operettas, light operas and their composers
• Essay on operettas of Offenbach, Johann Strauss Jr. and their contemporaries
• Operetta Research Center (with a large archive of historical reviews)
• Kurt Ganzl's 2019 favourite operettas
• Schwarzkopf Sings Operetta [Streaming Audio]. (2005). Warner Music. (2005). Retrieved from Alexander Street database.
• The Differences in an Operetta & a Musical: The Business of Singing – Youtube video posted by Expert Village Leaf Group
• Famous Operettas – Youtube video posted by Kaleb Fair