Опсада Рјазања
Рјазањ је био први руски град који су освојили Монголи под Бату-каном, 21. децембра 1237.
| Опсада Рјазања | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део монголског освајања Русије | |||||||
 Рјазањски кнез одбија да се покори Татарима. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Монголско царство | Рјазањска кнежевина | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Бату-кан Субудај-багатур | Кнез Јуриј Рјазањски | ||||||
| Јачина | |||||||
| неколико тумена номадске коњице[1]. | неколико стотина наоружаних грађана[1]. | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| незнатни | сви браниоци Рјазања | ||||||
.jpg)
Увод уреди
.jpg)
У децембру 1237. монголско-татарска војска под Бату-каном напала је Рјазањску кнежевину и потукла руску војску на реци Вороњеж. Рјазански кнезови молили су великог кнеза у Владимиру-Суздаљском за помоћ, али је нису дочекали[2].
Опсада уреди
Након пораза на реци Вороњеж, рјазањски кнез Јуриј повукао се са остацима своје војске у Рјазањ, који је опседнут 16. децембра 1237[3]. Након пет дана опсаде, монголски катапулти су пробили градске зидине: град је опљачкан, а становништво побијено и отерано у робље[4]. "Али бог спасе епископа, који напусти град на почетку опсаде[4]".
Последице уреди
Хронике описују последице опсаде речима: "У граду не оста нико, да кука и плаче за мртвима"[5]. Након освајања, Стари Рјазањ је потпуно уништен и напуштен. Данашњи град Рјазањ налази се на око 50 km северно од некадашње престонице.
Након пада Рјазања, Бату-канова хорда је кренула на север, у Владимир-Суздаљску кнежевину.
У руској култури и књижевности уреди
Пад Рјазања, као и погибија рјазањског јунака Еупатија Коловрата, сликовито је описан у Причи о томе како је Бату разорио Рјазањ, заснованој на руским народним песмама, сачуваној у Волоколамском летопису из 16. века:[6]
"Грешни цар Батиј поче пустошити резанску земљу, и пођоше ка граду Резању и опступише град и почеше се бити неотступно пет дана. И Батијева се војска промени, а грађани се борише без смене...А у шести дан рано пођоше погани на град, ови с огњем, а ини с катапултима, а ини с безбројним лествама. И узеше град Резањ месеца децембра у 21. дан. И дођоше у Саборну цркву пресвете Богородице, и велику кнегињу Агрипину, матер великога кнеза, са снахама и другим кнегињама мачевима посекоше, а епископа и свештенике огњу предадоше, свету цркву спалише, и ини многи од оружја падоше...И не оста у граду ниједан жив,...но сви скупа мртви лежаху. И све то беше ради грехова наших"[1].
Пад Рјазања екранизован је у филму Легенда о Коловрату (2017)[7].
Референце уреди
- ^ а б в Michell et al. 1914, стр. 66 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFMichellShakhmatonForbesBeazley1914 (help)
- ^ Durant 2011, стр. 739.
- ^ „Новгородская летопись”. krotov.info. Приступљено 29. 03. 2018.
- ^ а б Michell, Robert; Shakhmaton, A. A.; Forbes, Nevill; Beazley, C. Raymond (Charles Raymond) (1914). The chronicle of Novgorod, 1016-1471. University of California Libraries. London, Offices of the society.
- ^ Lavrik 2009, стр. 233.
- ^ Lavrik 2009, стр. 233-237.
- ^ Fayziev, Dzhanik; Shurkhovetskiy, Ivan (30. 11. 2017), Furious, Ilya Malakov, Aleksey Serebryakov, Aleksandr Ilin, Приступљено 20. 04. 2018
Литература уреди
- Durant, Will (2011). The Age of Faith : the Story of Civilization, Volume IV. 3M Company. [Place of publication not identified]: Simon & Schuster. стр. 739. ISBN 9781451647617. OCLC 869431083.
- Michell, Robert; Shakhmaton, A. A.; Forbes, Nevill; Beazley, C. Raymond (Charles Raymond) (1914). The chronicle of Novgorod, 1016-1471. University of California Libraries. London, Offices of the society. стр. 66.
- Lavrik, Andrej (2009). Istorija starog vremena i druga dela staroruske književnost. Beograd: DERETA. стр. 285. ISBN 978-86-7346-705-4.