Опсада Рјазања

Рјазањ је био први руски град који су освојили Монголи под Бату-каном, 21. децембра 1237.

Опсада Рјазања
Део монголског освајања Русије
Rejection Tatars Peace.jpeg
Рјазањски кнез одбија да се покори Татарима.
Време:16-21. децембар 1237.
Место:Русија
Исход: Монголска победа, Рјазањ уништен
Сукобљене стране
Монголско царство Рјазањска кнежевина
Команданти и вође
Бату-кан
Субудај-багатур
Кнез Јуриј Рјазањски
Јачина
неколико тумена номадске коњице[1]. неколико стотина наоружаних грађана[1].
Жртве и губици
незнатни сви браниоци Рјазања
Рјазањ на мапи Русије
Рјазањ
Рјазањ
Битка на мапи Русије.

УводУреди

 
Кијевска русија у 12. веку.

У децембру 1237. монголско-татарска војска под Бату-каном напала је Рјазањску кнежевину и потукла руску војску на реци Вороњеж. Рјазански кнезови молили су великог кнеза у Владимиру-Суздаљском за помоћ, али је нису дочекали[2].

ОпсадаУреди

Након пораза на реци Вороњеж, рјазањски кнез Јуриј повукао се са остацима своје војске у Рјазањ, који је опседнут 16. децембра 1237[3]. Након пет дана опсаде, монголски катапулти су пробили градске зидине: град је опљачкан, а становништво побијено и отерано у робље[4]. "Али бог спасе епископа, који напусти град на почетку опсаде[4]".

ПоследицеУреди

Хронике описују последице опсаде речима: "У граду не оста нико, да кука и плаче за мртвима"[5]. Након освајања, Стари Рјазањ је потпуно уништен и напуштен. Данашњи град Рјазањ налази се на око 50 km северно од некадашње престонице.

Након пада Рјазања, Бату-канова хорда је кренула на север, у Владимир-Суздаљску кнежевину.

У руској култури и књижевностиУреди

Пад Рјазања, као и погибија рјазањског јунака Еупатија Коловрата, сликовито је описан у Причи о томе како је Бату разорио Рјазањ, заснованој на руским народним песмама, сачуваној у Волоколамском летопису из 16. века:[6]

"Грешни цар Батиј поче пустошити резанску земљу, и пођоше ка граду Резању и опступише град и почеше се бити неотступно пет дана. И Батијева се војска промени, а грађани се борише без смене...А у шести дан рано пођоше погани на град, ови с огњем, а ини с катапултима, а ини с безбројним лествама. И узеше град Резањ месеца децембра у 21. дан. И дођоше у Саборну цркву пресвете Богородице, и велику кнегињу Агрипину, матер великога кнеза, са снахама и другим кнегињама мачевима посекоше, а епископа и свештенике огњу предадоше, свету цркву спалише, и ини многи од оружја падоше...И не оста у граду ниједан жив,...но сви скупа мртви лежаху. И све то беше ради грехова наших"[1].

Пад Рјазања екранизован је у филму Легенда о Коловрату (2017)[7].

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Michell et al. 1914, стр. 66
  2. ^ Durant 2011, стр. 739.
  3. ^ „Новгородская летопись”. krotov.info. Приступљено 29. 03. 2018. 
  4. ^ а б Michell, Robert; Shakhmaton, A. A.; Forbes, Nevill; Beazley, C. Raymond (Charles Raymond) (1914). The chronicle of Novgorod, 1016-1471. University of California Libraries. London, Offices of the society. 
  5. ^ Lavrik 2009, стр. 233.
  6. ^ Lavrik 2009, стр. 233-237.
  7. ^ Fayziev, Dzhanik; Shurkhovetskiy, Ivan (30. 11. 2017), Furious, Ilya Malakov, Aleksey Serebryakov, Aleksandr Ilin, Приступљено 20. 04. 2018 

ЛитератураУреди