Венецијански крсташки рат

(преусмерено са Опсада Тира (1124))

Венецијански крсташки рат или опсада Тира одиграла се 1124. године између Првог и Другог крсташког рата. Крсташи су, уз помоћ Венеције, успели да освоје град.

Опсада Тира
Део Крсташких ратова

Крсташке државе око 1100. године
Време16. фебруар - 7. јул 1124. године
Место
Исход Предаја града
Сукобљене стране
Јерусалимска краљевина, Млетачка република Селџучко царство, Фатимидски калифат

Увод уреди

Муслимани су у својим рукама још увек држали два велика града на обали - Аскалон и Тир. Међу крсташким баронима поставило се питање који од ова два града напасти. Наравно, мишљења су била различита, а ако би се поступило по дотадашњим обичајима, барони би се разишли ништа не одлучивши. Међутим, овај пут није било тако. Имена два града су била исписана на два папира, а онда је случајно изабрано дете извлачило лист са именом. Тако је одлучена судбина града Тира.

Опсада уреди

Тир је био осуђен на пропаст. Венецијанска флота је најпре код Аскалона скршила египатску, а опет с друге стране Тугтигин из Дамаска, који им је можда могао пружити отпор, био је у завади са Фатимидима па му је било драже да Тир види у рукама хришћана. У то време емир Балак је већ био мртав, тако да се са те стране није могла очекивати помоћ. Тир је био осуђен на гладовање. Опсада је почела 16. фебруара, а 7. јула 1124. године град се предао. У међувремену је умро Еустазије Гранијер, а на његово место дошао је Виљем од Бароа.

Последице уреди

Када је Тир пао, на цитаделу је извешена застава заробљеног краља Балдуина ле Буржа. Дакле, крсташи нису заборавили свог заробљеног краља, а са оваквим потезом сложио се и увек буновни гроф од Триполија. За своје услуге, Венеција је добила једну трећину Тира (две трећине припадале су краљу Балдуину), четврт у Јерусалиму и неке трговачке привилегије. Сама опсада има веома мало тога заједничког са оним које су до тада крсташи практиковали. Дисциплина под зидовима је била веома чврста, а оно што је најприметљивије јесте одсутност сувишног насиља.

Види још уреди

Литература уреди