Калафат
Калафат (рум. Calafat) град је у крајњем југозападном делу Румуније, у историјској покрајини Влашка. Калафат је други по важности град у округу Долж. Име је добио (будући да се налази на Дунаву) по термину који означава "мајстора", који је члан бродске посаде, са улогом да поправља бродове и катранише пукотине.[2]
| Калафат рум. Calafat | |
|---|---|
 Споменик осамостаљењу Румуније | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | Долж |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. |  13.807 [1] |
| — густина | 100,01 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 59′ 09″ С; 22° 55′ 59″ И / 43.98583° С; 22.93301° И |
| Површина | 138,05 km2 |
  Калафат Калафат на карти Румуније | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Мирча Маринел Гута |
| Веб-сајт | |
| www.municipiulcalafat.ro | |
Калафат је према последњем попису из 2021. године имао 13.807 становника.[1]
Географија уреди
Град Калафат налази се у крајње југозападном делу државе, на самој граници са Бугарском. Град је смештен унутар покрајине Олтеније, мањег, западног дела Влашке. Од првог већег града, Крајове, град је удаљен 90 km југозападно.
Калафат се налази у области западне Влашке низије, на Дунаву, а наспрам бугарског града Видина. Положај града је изузетно повољан, будући да се на овом месту налази раскршће два велика европска коридора, Дунава и Коридора Софија - Крајова.
Територија града заузима површину од 138,05 km².[3]
Историја уреди
У Калафату се налазио око 1800. године, манастир Св. Аврамија где су непослушни и кажњени духовници били затворени, на епитимији.[4]
У месту су Турци били укопани на положају према Русима, током тог рата 1853-1854. године. Ту су се одвијале велике битке.[5]
Срби у Калафату уреди
Претплатник српске историјске књиге у Букурешту био је 1837. године Јован Димитријевић из Калафата.[6] Године 1852. Срби становници места су свечано обележили рођендан аустријског цара. Организатор славља на којем су били угледни мештани свих нација, био је Јосиф Аврамовић родом из Новог Сада.[7] Трговац из Калифата, Сима Пазарац узео је два егземплара српске историјске књиге о хришћанству у Темишвару 1855. године.[8] Српску књигу је набавио 1857. године у Крајови, житељ калафатски Василије Пападопулу.
Купили су Срби у Калафату 1870. године географско-статистичку књигу о Србији. Образован је претплатнички пункт у који су ушли све трговци: скупљач Јосиф Томић (родом из Панчева), Сима Пазарац, Јосиф Аврамовић, Сима Исајловић, Илија Ивановић, Никола Арнаудол, Максим Перовић, Јоца Барјактаревић, Ставра Становић, Сава Јосиповић, Лаза Лазаревић и Коста Узелац.[9] Четири месна претплатника су 1875. године узимали српски часопис "Отаџбину" у Београду.
Познати румунски песник Николае Вуловић (1877—1916) очигледно српског порекла, рођен је у Калафату, умро је прерано, током Првог светског рата. Објавио је две песничке књиге на румунском језику.
Србин радник у једној дрварској фирми у том месту, Велимир Мариновић се истакао 1900. године. Око Божића те године спасао се препливавајући огромни, надошли Дунав, који је сасвим потопио острво Калуди, где је он са другим радницима секао дрва.[10]
Становништво уреди
| 1948. | 1956. | 1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. | 2021. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 8.251 | 8.069 | 9.483 | 15.568 | 20.445 | 18.858[11] | 17.336 | 13.807 |
Калафат је трећи највећи град у округу Долж. Према попису из 2021. године у њему је живело 13.807 становника, за 3.529 мање (-20,36%) у односу на претходни попис из 2011. на коме је било 17.336 становника.
Румуни чине већину становништва Калафата, а од мањина присутни су само Роми. Пре Другог светског рата Јевреји су чинили значајан део градског становништва.
Насеља уреди
Град Калафат чине четири насеља.
| Насеље | Румунски назив | Бр. ст. (2011)[13] | Бр. ст. (2021)[1] |
|---|---|---|---|
| Басараби | Basarabi | 1.043 | 883 |
| Голенци | Golenți | 539 | 454 |
| Калафат | Calafat | 13.482 | 10.866 |
| Чуперчениј Веки | Ciupercenii Vechi | 2.272 | 1.604 |
| Град Калафат | Municipiul Calafat | 17.336 | 13.807 |
Галерија уреди
-
Карта града -
Градска кућа
Референце уреди
- ^ а б в „RPL 2021: Populația rezidentă pe sexe, pe județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 11. 02. 2024.
- ^ Радомир Јовановић: "Велики лексикон страних речи и израза", Београд 2007. године
- ^ „Volumul datelor imobilelor gestionate la nivel de UAT: Septembrie 2018”. data.gov.ro. ANCPI. 17. 12. 2018. Приступљено 11. 02. 2024.
- ^ „Гласник друштва српске словесности” Београд 1874. године
- ^ „Србски дневник”, Нови Сад 1854. године
- ^ Симо Милутиновић: "Историја Сербије од почетка 1813. до краја 1815. године", Лајпциг 1837. године
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1852. године
- ^ "Повест о првом васељенском сабору у Никеји држаном 325 године", Земун 1855. године
- ^ Никола Никшић: "Географијско-статистични речник Кнежевине Србије", Нови Сад 1870. године
- ^ Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ „Population at the 1948, 1956, 1966, 1977, 1992 and 2002 censuses by municipalities and towns” (PDF). insse.ro. Приступљено 11. 02. 2024.
- ^ „RPL 2021: Populaţia rezidentă după etnie, pe județe, municipii, orașe și comune”. recensamantromania.ro. Приступљено 11. 02. 2024.
- ^ „Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete la RPL 2011”. recensamantromania.ro. Приступљено 11. 02. 2024.
