Органогенеза је процес образовања органа у онтогенетском развићу јединке.

Пре гаструлације, ниједан део ембриона се не може сматрати посебним органом. Код кичмењака, почетне промене облика, које означавају почетак органогенезе, одигравају се при образовању централног нервног система. Не само да се код кичмењака овај органски систем развија први, већ је његова појава од огромног значаја за даље развиће других органа. Целокупна симетрија одрасле јединке је организована око ЦНС-а, који се развија дуж осе симетрије. Код бескичмењака, најчешће се прво образује црево и од њега зависи распоред других органа.

Најзначајнији процеси уреди

Са почетком органогенезе, ембрион почиње више да личи на животињу, а мање на некакву лоптасту творевину.

Најзначајнији процеси у органогенези су :

Овим процесима се постиже облик тела ларве или адулта (одрасла јединка). Код организама који немају стадијум ларве, на завршетку овог стадијума облик одговара оном код адулта Међутим, многи организми се не развијају директно у адулта, већ пролазе кроз међустадијум ларве која нема облик и структуру као адулт. Ларва услед тога пролази кроз процес метаморфозе (преображај). При метаморфози долази до промене облика тела (нпр. облик тела пуноглавца и одрасле жабе), развића нових органа које адулт има, а ларва није имала (нпр. жаба има удове, а пуноглавац их нема), губљења органа ларве тако да их адулт нема (нпр. жаба нема реп).

Органи, деривати клициних листова уреди

Структуре образоване у једном стадијуму развића, условљавају настанак структура у следећој фази. Тако, сваки клицин лист (настао у фази гаструлације) представља основу одређених органа ембриона, односно диференцира се у одређена ткива и органе (у фази органогенезе). Образовање органа одвија се постепено. Прво се у клициним листовима одвајају шири предели (поља) која представљају примарне зачетке органа, а затим се унутар поља одвајају делови за поједине органе (секундарни, терцијерни и др. зачеци органа).

Деривати ектодерма уреди

У ектодерму прво одваја поље које ће дати епидермис и поље које даје нервну плочу.

Нервна плоча представља примарни зачетак нервног система. Њене бочне ивице се набирају и спајају у нервну цев што се назива неурулација. Нервна цев ће се даље диференцирати на:

  • задњи део, који ће дати кичмену мождину.

Од ектодерма настају следећи органи/ткива:

Деривати ендодерма уреди

Ендодерм примарно образује архентерон (працрево), а затим се јављају пупољци од којих ће се развити органи за дисање, јетра, панкреас и др.

Од ендодерма настају:

Деривати мезодерма уреди

На леђној страни ембриона, од главеног ка репном делу, групе мезодермалних ћелија образују сегментисане сомите. Унутар сомита се диференцирају ћелије које ће дати крзно коже, скелет и мишиће. Од бочног мезодерма развиће се плеуре и унутрашњи органи.

Код многих кичмењака осовински скелет пролази кроз три фазе у развићу:

  • везивну, када је потпорни систем представљен нотохордом;
  • хрскавичаву и
  • коштану.

Везивну фазу, смењује хрскавица, а затим се образује кост.

Од мезодерма настају:

У почетним фазама органогенезе већина органа је малих димензија, са ћелијама без одређене функције. Растом и диференцијацијом органи постају способни да обављају специфичне функције.

У органогенези човека прво се почну развијати они органи којима плацента не замењује функцију : ЦНС и кардиоваскуларни систем. Због њиховог наглог и раног раста настаје несразмерност тела ембриона на коме су главени делови знатно већи и напреднији у развоју од задњих. Такође се јавља и несразмера неких унутрашњих органа што је последица њихове посебне функције током ембрионалног развића; нпр. јетра (у њој се одвија хематопоеза — стварање крвних ћелија) или надбубрежна жлезда (у њој се стварају материје непходне за синтезу хормона у плаценти који одржавају трудноћу).

Литература уреди

  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Поповић, С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
  • Швоб, Т. и сурадници:Основе опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.

Спољашње везе уреди