Орнитомантија
Орнитомантија (старогрчки: οἰωνίζομαι) поступак је предвиђања будућности на основу покрета птица. Овај поступак био је популаран у многим античким културама, укључујући и грчку и римску. Иако су то углавном били лет и песме, сваки покрет је могао да се преведе или интерпретира као одређена порука од богова. Ови знаци сматрани су за изузетно тачне и схватани су озбиљно од стране Грка и Римљана. Реч инаугурација, изведена од латинске именице inauguratio, односно глагола inaugurare, који је значио видети будућност у лету птица. Аугури су били римски свештеници који су посматрајући птице предвиђали будућност. Било је такође и ауспекса (лат. Auspex, множина - Auspices; покровитељство) (или харуспекса) који су интерпретирали муње, грмљавине, ветар и друге природне појаве. Фраза под покровитељством потиче од ове потребе читања будућности из природних појава.[1][2]
Овај облик прорицања постао је део римске религије који је имао своје свештенство и своју праксу.[3] Један значајни пример јавља се у Одисеји, када се појављује орао који лети десно са мртвим голубом у својим канџама. Овај знак се тумачи као долазак Одисеја и смрт просаца њене супруге.
Орнитомантија је и неколико пута поменута у септуагинтској верзији Библије. Јозеф је тврдио да је користио ову технику да би уплашио своју браћу у септуагинтској Књизи постања, али је касније у септуагинтским текстовима писало да је ова пракса строго забрањена.[4] Текстови о птици пророку који постоје код Хетита датирају из 13. или 14. века.[5]
Референце уреди
- ^ Mitchell 1908, стр. 16–17
- ^ Weekley 1921, стр. 90.
- ^ Ingersoll, Ernest (1923). Birds in legend fable and folkore. Longmans, Green and Co. стр. 212—225.
- ^ cf. Deut 18:10, Lev 19:26 LXX
- ^ Sakuma, Yasuhiko (2013). „Terms of Ornithomancy in Hittite” (PDF). Tokyo University Linguistc Papers. 33: 219—238. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2015. г. Приступљено 29. 01. 2016.
Литература уреди
- Ingersoll, Ernest (1923). Birds in legend fable and folkore. Longmans, Green and Co. стр. 212—225.
- Weekley, Ernest (1921). Etymological dictionary of modern English. London: John Murray. стр. 90.
- Mitchell, James (1908). Significant etymology. William Blackwood and Sons. стр. 16—17.
- Spence, Lewis (1996). An Encyclopedia of Occultism. New York, Carl Publishing Group Edition. ISBN 978-0-8065-1401-7.
- Mandelbaum, Allen (1991). The Odyssey of Homer. New York, Bantam Classic Edition. ISBN 978-0-553-21399-7.