Википедија

Ород II од Партије

Ород II (ст. грч. Ὀρώδης, пар. 𐭅𐭓𐭅𐭃 Wērōd/Urūd; 70-е п. н. е. — Рај, 38. п. н. е.) је био шаханшах Партије од 57. п. н. е. до 38. п. н. е. Током његове владавине дошло је до првог правог сукоба између Рима и Партског царства у виду битке код Каре у којој је погинуо Марко Лициније Крас 53. п. н. е.[1]

Ород II од Партије
Лик Орода II са сунцем и месецом на сребрној драхми из Митрадаткерта.
Лични подаци
Датум рођења70-е п. н. е.
Датум смрти38. п. н. е.
Место смртиРај, Партско царство
Религијазороастризам
Породица
СупружникЛаодика од Комагене
ПотомствоПакор I,
Фраат IV
РодитељиФраат III
ДинастијаАрсакиди
краљ Партије
Период57—38. п. н. е.
ПретходникФраат III,
Митридат III
НаследникФраат IV
СавладарПакор I

Борба око престола

уреди

Године 57. п. н. е. Ород и његов старији брат Митридат су сковали заверу против свог оца партског краља Фраата III, што је резултирало његовим тровањем и смрћу. Браћа су потом поделила власт тако да је Митридату припала Медија. Како се старији брат показао као окрутан владар, племство му је окренуло леђа и прогнало га, а млађи брат заузео његове поседе.[2] Митридат је затим, уз помоћ римског проконзула Сирије Аула Габинија, покушао да се врати на власт, али га је код Селеукије на Тигру 55. п. н. е. поразио Ородов спахбед[а] Сурена. Старији брат се потом повукао у Вавилон, који је Сурена опсео и глађу принудио на предају. Уместо да побегне, Митридат се предао Ороду, верујући у његову милост. Међутим, при њиховом сусрету 54. п. н. е. био је погубљен.[2]

Рат са Красом

уреди

Док су трајали Ородови сукоби са братом, над Партијом се надвијала опасност од експанзионистичких настојања Римске републике. Године 56. п. н. е. на јавном састанку тријумвира у Риму договорено је да један од њих, Марко Лициније Крас, после конзулата за 55. п. н. е. добије на управу Сирију, 4 легије и неограничени империјум (лат. imperium infinitum) за рат против Партије.[3][4] Крас је стигао у Сирију крајем 55. п. н. е. и одмах је подржао Митридатова настојања да се врати на престо.[1] Поразивши га, Ород је са главнином војске кренуо против Јерменије, која је стала на римску страну. Оставио је Сурену са војском коју је у главном чинила коњица да омета Красово напредовање према Селеукији.[1] Суренини одреди и Крас сукобили су се код Каре у северној Месопотамији 53. п. н. е.[3][1] У великој бици је вишеструко бројнија римска војска била уништена коришћењем партског хица, а Крас и његов син су погинули.[2][3][1] Ово је била највећа победа Партског царства над Римљанима, који су били нарочито осрамоћени тиме што су у руке Парћана пали римски војни симболи.

У међувремену, Ород је однео победу над Јерменијом и покорио је. Покорио је и Осроену, чијег владара Авгара II је свргао иако је издао Краса у бици. Велика Суренина победа изазвала је код шаханшаха љубомору и страх, стога је наложио да га погубе. Вођство над Суренином војском, која је гонећи Римљане упала у Сирију, поверио је свом најстаријем сину Пакору. Међутим, он није имао успеха и 51. п. н. е. поразио га је Гај Касније Лонгин, проквестор Сирије и легат покојног Краса, са остацима велике римске војске.[2][5] Неки извори говоре да је на гозби у част победе код Каре Ород наредио да се гостима покаже Красова глава, а онда је наредио да се испуни растопљеним златом, као подсмех римском војсковођи, похлепном на новац.[3]

Даљи сукоби са Римом

уреди

Да би се спречио грађански рат између Помпеја и Цезара, у Римском сенату је септембра 51. п. н. е. предлагано да један од њих двојице поведу војску у нови рат против Партског царства.[6] Тим поводом су у Италији и регрутоване две легије, које су се у јесен 49. п. н. е. нашле у Капуи.[6][7] Услед избијања грађанског рата двојице државника непосредно потом, до новог римског похода на исток није дошло.[7] По Јустину, Ород је у овом сукобу подржао Помпејеву страну. Разлози су били пријатељство које су Парћани са њим склопили у Трећем митридатском рату, а такође и смрт Краса, за чијег су сина мислили да је из Цезарове странке, претпоставивши да ће Цезар у случају победе покушати да освети Краса.[2]

Ово Ородово мешање је само додатно продубило сукоб с Римом. Пошто је победио у грађанском рату и средио прилике у Римској републици, Цезар је кренуо да спрема рат против шаханшаха, који је пружио уточиште Помпејевим присталицама. Војна сила припремана за рат у многоме је надмашивала Красову.[б] Цезар је намеравао да поведе поход 18. марта 44. п. н. е. преко Јерменије, Кавказа и Каспијској језера,[в][8] али га је у томе спречила смрт. После Цезаровог погреба, Публију Корнелију Долабели је додељена војска за рат против Орода и њој још придодати одреди из Македоније.[г][9] Међутим, до похода није ни дошло.

Године 43. п. н. е. уследио је нови грађански рат у Римској републици, у којој је Ород подржао страну Цезарових убица предвођених Брутом и Касијем, коме је у помоћ послао и своју коњицу.[2][10]

Напомене

уреди
  1. ^ Генерал.
  2. ^ 16 легија и 10.000 коњаника налазило се у Брундизију, 6 је пребачено у Аполонију.
  3. ^ Цезар је одатле намеравао да се врати у Галију и тако опише кург око „земаљске кугле” под римском влашћу. Како се тада веровало да је планета много мање него што заправо јесте, веровао је да се на источној обали Каспијског језера налази Галија.
  4. ^ У питању је била велика политичка игра и највероватније рат такве природе није ни био планиран. Марко Антоније је желео ту војну силу на својој страни, па је Долабели тражио да се кандидује за ту позицију да не би било очигледно да је жели за себе.

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Мирковић 2018, стр. 308.
  2. ^ а б в г д ђ Justin, XLII.4.
  3. ^ а б в г Фрај 1980, стр. 154.
  4. ^ Мирковић 2018, стр. 298-299.
  5. ^ Мирковић 2018, стр. 339.
  6. ^ а б Мирковић 2018, стр. 311.
  7. ^ а б Мирковић 2018, стр. 313.
  8. ^ Мирковић 2018, стр. 337.
  9. ^ Мирковић 2018, стр. 343.
  10. ^ Мирковић 2018, стр. 352.

Литература

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ород_II_од_Партије&oldid=27908421”