Оружане снаге Сиријске Арапске Републике

Оружане снаге Сиријске Арапске Републике (арап. القوات المسلحة العربية السورية‎; изг. Куат ел Мусалаха ел Арабиа ас Сурија; скраћено: ОС САР) су оружана сила Сиријске Арапске Републике. Састоје се од Сиријске арапске армије (копнена војска), Ратног ваздухопловства Сирије, Ратне морнарице Сирије, Противваздушне одбране Сирије и других паравојних јединица под контролом Владе Сирије (нпр. Снага националне одбране, енг. National Defence Forces). Према важећем Уставу Сиријске Арапске Републике „Оружане снаге и друге одбрамбене организације су одговорне за одбрану територије домовине и за одбрану револуционарних циљева јединства, слободе и социјализма“ (Члан 11. Устава САР). Врховни командант ОС САР је председник Сиријске Арапске Републике (Члан 103. Устава САР).

Оружане снаге Сиријске Арапске Републике
الجيش العربي السوري
Застава Оружаних снага Сиријске Арапске Републике
Сиријски војник на војним вежбама током Заливског рата
Основана1946.
Датум стања1971.
Главни штабДамаск
Вођство
ПредседникБашар ел Асад
Министар одбранеФад Јасим ал-Фреј
Начелник ГенералштабаАли Абдулах Ајуб[1][2]
Бројно стање
Војно способниод 18
Активни састав220.000[3]
Резервни састав280.000[3]
Трошкови
Буџет1,8 милијарди $[3][4]
Проценат БДП3,5%[3][4]
Индустрија
Страни добављачи Русија
 Белорусија
 Иран
 Кина
 Северна Кореја
 Куба
 Пакистан[5]

Историја

уреди

Зачеци сиријске војске сежу до 1919. године, када су Французи формирали Специјалне трупе Леванта као део војске Леванта. Ове трупе коришћене су првенствено као помоћне снаге француским снагама, а сви њихови виши официри били су етнички Французи.

Накос стицања независности Сирије 1946. године, сиријска војска је формирана из сиријских трупа војске Леванта. Први војни конфликт у којем је сиријска војска узела учешћа био је Арапско-израелски рат 1948. године. До овог рата, сиријска војске се састојала од две бригаде, два пешадијска батаљона и једног оклопног батаљона,[6] све укупно 12 000 војника.[7]

Између 1948. и 1967. године, серија војних удара у земљи наштетила је стабилности владе и професионализму унутар војске. До 1967, војска се састојала од око 70.000 припадника војног особља, око 550 тенкова и јуришних пушака и остало, те 16 бригада (дванаест пешадијских, две оклопне и две механизоване).[8]

Током Шестодневног рата 1967. године, Израел је извршио ефикасан напад на Голанску висораван, пробивши сиријске одбрамбене позиције.[9] Тих је година сиријска војска помагала акције Палестинске ослободилачке организације.[10]

После 1970. године, сиријска војска учествовала је у следећим конфликтима:

Грађански рат у Сирији

уреди

Након избијања немира и оружаног устанка од 2011. године, сиријска војска се ангажује у сузбијању оружане побуне против званичне владе. Током сукоба, неки војници и официри, који су одбијали да нападају цивиле, дезертирали су из војске. Према разиличитим проценама, број дезертера варира од 1.000[12] до 10.000.[13] Део дезертера учествовао је у организовању или се придружио снагама Слободне сиријске армије.

Референце

уреди
  1. ^ Syrian army reasserts control over rebel areas - The Irish Times - Mon, Jul 23, 2012 Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2012), Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ الأسد يعيّن العماد علي أيوب رئيساً لأركان الجيش السوري - Arabic UPI.com - أخبار عربية، الأخبار العاجلة Архивирано на сајту Wayback Machine (25. август 2012), Приступљено 28. 3. 2013.
  3. ^ а б в г International Institute for Strategic Studies, The Military Balance (2010). pp. 272-273
  4. ^ а б „Military Strength of Syria”. Global Fire Power. Приступљено 21. 07. 2011. 
  5. ^ „SIPRI Arms Transfers Database”. Stockholm International Peace Research Institute. Архивирано из оригинала 25. 11. 2015. г. Приступљено 10. 09. 2012. 
  6. ^ Morris 2008, стр. 251
  7. ^ Pollack 2002, стр. 448.
  8. ^ Pollack 2002, стр. 459–460.
  9. ^ Pollack 2002, стр. 464.
  10. ^ Pollack 2002, стр. 476–478.
  11. ^ An order of battle of the Syrian Army in October 1973 can be found in Colonel Trevor Dupuy, Elusive Victory - The Arab-Israeli Wars 1947-74, MacDonald and Jane's, London, 1978
  12. ^ Free Syrian Army grows in influence - Features - Al Jazeera English, Приступљено 28. 3. 2013.
  13. ^ Over 10,000 soldiers have deserted Syria army, says high-ranking defector - Israel News | Haaretz Daily Newspaper, Приступљено 28. 3. 2013.

Литература

уреди