Павле Јовановић (политичар)

српски политичар

Павле Јовановић (Земун, 9. фебруара 1849 - Загреб, 22. маја 1897), био је политичар, публициста и покретач и први уредник листа Србобран, првог независног српског часописа у Хрватској.

Павле Јовановић
Датум рођења(1849-02-09)9. фебруар 1849.
Место рођењаЗемун
Датум смрти22. мај 1897.(1897-05-22) (48 год.)

Школовање је започео у родном Земуну, па наставио у Београду, Карловцима, Загребу и Осијеку. После Гимназије завршио је и студије филозофије у Цириху.[1] Радио је као гимназијски наставник 1873-1879 године и то у Земуну, затим Петрињи, потом у Сарајеву. У Сарајеву је основао лист Требевић, али ту није постигао много успеха, па се враћа у Петрињу где наставља наставничку каријеру до 1884. године.[1]

Србобран уреди

Јовановић је уложио много труда да у Загребу оснује Српску Штампарију и годишњак са календаром Србобраном.[1] Часопис је штампан на ћирилици и излазио је три пута недељно, а касније и сваки дан. Имајући у виду незавидан положај Срба у Хрватској, покренути овакав часопис био је врло храбар и неопходан потез.

Србобран је био гласило Српске народне самосталне странке у Хрватској који је, са прекидима, излазио од 1884. до 1914. године. Лист се бавио просветним, политичким и привредним питањима и био је од изузетног значаја за Србе, који су живели ван Србије.[1] Такође, лист је пропагирао ставове поменуте странке, која је била значајан фактор унутар српско-хрватске коалиције.

Занимљивости уреди

Неки уредници српских новина и часописа на територији данашње Хрватске, а ондашње Аустроугарске, нису имали дужи животни виек. Тако је родом Корчуланин, Србин католик Антун Фабрис, након тамновања због објављивања песме Бокешка ноћ у првом књижевном часопису у Дубровнику - Срђ, трајно нарушио своје здравље и преминуо је у 40. години живота. Католички Србин Луко Зоре је поживео 60 година, а уредник Српског гласа у Загребу, Милан Ђорђевић умире у 39. години.[2] Павле Јовановић, први уредник Србобрана, који је такођер био у тамници због неких чланака (критике аустроугарске власти у БиХ) [3] умире у напону снаге и политиког талента у 48. години живота.[4] Сава Бјелановић, уредник Српског листа, који је касније забрањен и каснијег Српског гласа (Задар) живи до своје 46. године. Будислав Будисављевић уредник Новог Србобрана и Српскога кола умире, као и новинар и уредник Српског кола, Милан Грчић, у 42. години живота. Сима Лукин Лазић, власник и уредник листа Врач погађач умире у 40. години.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г Уредник Гавриловић, Андра (1904). Знаменити Срби XIX века II том. Загреб: Наклада и штампа Српске штампарије. стр. 86. 
  2. ^ Артуковић 2001, стр. 103.
  3. ^ Артуковић 2001, стр. 120, 126.
  4. ^ Артуковић 2001, стр. 107.

Литература уреди

  • Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901-1914: Српско коло 1903-1914. Београд: Службени гласник; Загреб: СКД „Просвјета”
  • Знаменити Срби XIX века II том, ур. професор А. Гавриловић, Загреб 1904.
  • Артуковић, Мато (2001). Срби у Хрватској (Куеново доба). Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод. ISBN 953-6659-09-3. 

Спољашње везе уреди