Павле Авакумовић

Павле Авакумовић (Сентандреја—1815, Арад) родом из Коморана, епископ Српске православне цркве

БиографијаУреди

Рођен је у Сентандреји, у породици племенитог рода. Племство су Авакумовићи (потомци Авакума Поповића сентандрејског таначника) добили 1791. године од аустријског цара Леополда II.[1] Отац Никола[2] је био биров и сенатор сентандрејски,[3] којег је (и супругу и синове) портретисао сликар Теодор Илић Чешљар. Сви синови Николини - њих петорица, заузимала су висок друштвени и државни положај у време када су постали племићи. Павлов брат Стефан Авакумовић је такође био српски епископ. Брат Јован Авакумовић је био правник и песник, те поглавар Великокикиндског дистрикта (од 1789).

Павле је рукоположен за ђакона 29.јула 1761. године, а три године касније 26. септембра 1764. године у манастиру Раковцу на Фрушкој Гори је пострижен за калуђера. Био је архимандрит манастира Бездина (1778-1783) пре избора за владику.

Митрополит Мојсије Путник посветио га је за епископа у Темишвару, 29. октобра 1783. године.[4] Био је на трону пакрачке епархије 1783-1786. године. Као владика пакрачки прешао је 1786. године да буде епископ арадски.[5] Као архипастир залагао се за отварање српских народних школа у обе епархије. Портретисао га је 1789. године у Араду познати сликар Теодор Илић Чешљар. Био је наводно последњи Србин владика у Арадској епархији.[6] Умро је у Араду 1. августа 1815. године.[7]

РеференцеУреди

  1. ^ https://www.czipm.org/avakumovic.html
  2. ^ Динко Давидов: "Сентандрејска саборна црква", Београд 2001.
  3. ^ "Време", Београд 4. јун 1927.
  4. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 20. септембар 1898.
  5. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 15. новембар 1903.
  6. ^ Љубивоје Церовић: "Срби у Румунији", Нови Сад 2000.
  7. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 15. мај 1903.