Павле Егински или Paulus Aegineta (грч. Παῦλος Αἰγινήτης ; Егина, око 625 — око 690) био је византијски лекар из 7. века. Најпознатији је по писању медицинске енциклопедије Медицински компендијум у седам књига. Сматра се „оцем ране публицистике из области медицине“.[1] Дуги низ година у Византијском царству, његова дела су представљала и сумирала укупно западно знање о медицини и била су без премца по тачности и свеобухватности садржаја.[2]

Иницијал из издања из 16. века.

Живот

уреди

О његовом животу се не зна ништа, осим тога да је рођен на острву Егина и да је доста путовао и да је посећивао, између осталог, и Александрију.[3] Понекад га зову Iatrosophistes и periodeutes, реч која вероватно означава лекара који је путовао од места до места приликом обављању своје професије. Не зна се када је тачно живео; али, како он цитира Александра од Трала,[4] и њега сам цитира Јахја ибн Сарафјун (Серапион старији),[5] вероватно је да је Абу-ел-Фарај у праву када време у којем је радио датира на период друге половине 7. столећа.[6]

Дела

уреди

Суда наводи да је написао неколико медицинских дела, од којих је главно још увек сачувано, без тачног наслова, али се обично назива Медицински зборник у седам књига (грч. Ἐπιτομῆς Ἰατρικῆς βιβλία ἑπτά, Epitomes iatrikes biblia hepta).[7] Ово дело је већиим делом компилација ранијих радова.[8]

Вилијам Александер Гринхил је написао да је његова репутација као лекара у исламском свету извесно била веома велика, а наводи се да су га посебно консултовале бабице, одакле је и добио име Al-kawabeli или „Акушеур“.[9] Арапски писци кажу да је написао дело „De Mulierum Morbis“ и друго „De Puerulorum Vivendi Ratione atque Curatione“. Његово велико дело је на арапски превео Хунејн ибн Исхак.[9]

Шеста књига о хирургији посебно је спомињана у Европи и арапском свету током средњег века,[10] и од посебног је интереса за историју хирургије. Цело дело на оригиналном грчком је објављено у Венецији 1528. године, а друго издање објаввљено је у Базелу 1538. године. Објављено је неколико латинских превода књиге. Његов први потпуни превод на енглески урадио је шкотски преводилац стручних књига, Френсис Адамс 1834.[11]

У овом раду описује операцију фиксирања киле која је слична савременим техникама.[12]

Почасти

уреди

Ботаничар Карл фон Лине је 1753. именовао је биљку Aeginetia, која је род цветница које припадају породици волвотки, а пореклом су углавном из тропске Азије, у част Павла Егинског.[13]

Референце

уреди
  1. ^ Güzey, Demet (2019-09-15). Mustard: A Global History (на језику: енглески). Reaktion Books. ISBN 978-1-78914-175-7. 
  2. ^ Jütte, Robert (2008-05-12). Contraception: A History (на језику: енглески). Polity. стр. 36. ISBN 978-0-7456-3270-4. 
  3. ^ Smith 1870, стр. 152 cites: Paul of Aegina, iv. 49, p. 526
  4. ^ Smith 1870, стр. 152 cites: Paul of Aegina, iii. 28, 78, pp. 447, 495, vii. 5, 11, 19, pp. 650, 660, 687
  5. ^ Smith 1870, стр. 152 cites: Ibn Sarafyun, Pract. vii. 9, pp. 73, 74, ed. Lugd. 1525
  6. ^ Smith 1870, стр. 152 cites: Abu-al-Faraj, Hist. Dynast. p. 114.
  7. ^ „Digital German edition”. University and State Library Düsseldorf. 
  8. ^ Smith 1870, стр. 152.
  9. ^ а б Smith 1870, стр. 153.
  10. ^ Pormann 2004.
  11. ^ Aegineta 1834, стр. v (The Editor's Prefix).
  12. ^ Aegineta, Paulus (1921—24). Medical Epitome. Leipzig and Berlin: Heiberg. стр. 9—17.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  13. ^ Aeginetia. Plants of the World Online. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 20. 5. 2020. 

Литература

уреди

Додатна литература

уреди