Пандури су били лаке војне, пешадијске јединице, често постављени на граници аустријског царства према османлијском царству.

Српски пандур (трећи слева) 1881. године
Српски пандур 19. век (акварел Ц. Васића).

Назив пандур је настао вероватно из речи banderium тј. бандерије, ови су били такође војне јединице које су подизали угарски племићи а систем је настао у 15. веку.

У крајевима, које је Аустрија крајем 17. века освојила од Османлија, тако на пример данашња Славонија или Банат, систем је поново оживео, а прве веће пандурске јединице повео је барон Фрањо Тренк.

Касније ће се пандурима назвати лаке војне пограничне јединице састављени од Хрвата, Мађара, Румуна и Срба, који би често упадали и на османлијску територију, те им одећа била из практичних разлога слична турској односно домаћег становништва, а многи пандури су такође долазили из крајева којим су владали Османлије. Карађорђе као пример био је пандур али и хајдук, пошто је граница између пандура и хајдука у централној Србији, Босни или Румунији где су владали Османлије била танка.

У разним земљама, тако и у Србији 19. века, пандури су добијали и задатак извршних органа јавног реда тј. полицијске задатке, најпре у провинцији и по селима. Стога се назив пандур задржао и у савременом добу за полицију у Србији којим се обично погрдно називају корумпирани или непрофесионални полицајци зависно од контекста и намере особе која употребљава назив.

Види јошУреди