Дивља патка или глувара, глува шатка[2] (лат. Anas platyrhynchos) је врста патке која настањује умерена и суптропска подручја Северне Америке, Европе, Азије и Аустралије. Дивља патка је најпознатија врста патке. Бројне припитомљене расе патака воде порекло од дивље патке (глуваре). Ова врста је, уз обичног галеба, најчешћа врста у воденим стаништима Србије, како је показао зимски попис 2024.[3]

Дивља патка
Женка (испред) и мужјак (иза) дивље патке
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Anseriformes
Породица: Anatidae
Род: Anas
Врста:
A. platyrhynchos
Биномно име
Anas platyrhynchos
Подврсте
Ареал глуваре
  У току целе године
  Лети
  Зими
Синоними

Anas boschas (Linnaeus, 1758)

Изглед и понашање

уреди

Мужјак дивље патке на глави и врату има тамнозелено перје металног сјаја са белим прстеном на дну. Груди су му смеђе боје, а трбух и доња страна крила светлосиви. Кратко репно перје је бело. Два средња репна пера савијена су у коврџице. Кљун је жут и са стране назубљен.

Женка је покривена светлосмеђим и тамносмеђим перјем које има заштитну улогу. Наранџасте кратке ноге међу прстима имају широке пливаће кожице.

Дивља патка врло брзо лети и добро плива. Може да нарасте до 58 центиметара у дужину. Настањује густо обрасле обале језера, бара и мочвара, а зими је уз обрасле обале ушћа река. Храни се биљном храном, али једе и водене инсекте, жабе и рибе.

Размножавање

уреди

На тлу уз воду гради гнездо у заклону, често у подручју стабла или у дупљи. Женка снесе до 13 светлозеленкастих јаја на којима седи и касније се брине за младе.

Честа је птица, лови се и вештачки узгаја.

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ BirdLife International (2019). Anas platyrhynchos. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 12. 12. 2019. 
  2. ^ Prirodnjački centar Srbije. „Gluvara”. 
  3. ^ Koja vrsta ptica je najbrojnija u Srbiji. n1info.rs 06. feb 2024

Спољашње везе

уреди