Пловке
Пловке,[1] паткарице[2] или гушчарице (лат. Anatidae) су породица птица у коју спадају патке, утве, гуске и лабудови. Прилагођене су животу на води и способне су да током сеобе пређу и више хиљада километара. Гуске и лабудови су стриктни биљоједи, док патке и утве поред биљне, уносе и храну животињског порекла. Од 1600. године па до данас, најмање 12 врста је изумрло услед последица лова и губитка станишта. Тренутно на свету постоји 146 врста од којих су многе угрожене.
| Пловке | |
|---|---|
| |
| Мужјак глуваре | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Anseriformes |
| Породица: | Anatidae Leach, 1820 |
| Потпородице | |
|
Anatinae | |
Садржај
Опште карактеристикеУреди
Тело им је обрасло густим перјем које се редовно подмазује секретом добро развијених тртичних жлезда што га чини непромочивим. Кљун је специфичан за сваку врсту, и условљен је исхраном исте. Кљун гусака је прилагођен за пашу, неких врста патака за филтрирање, а код ронаца за хватање рибе. Ноге су им релативно кратке са широким пловним кожицама. Мужјаци пловуша су једни од ретких међу птицама који имају пенис. Код патака и утви приметан је сексуални диморфизам у изгледу и оглашавању, док полови лабудова и гусака више личе једни на друге. Код патака и утви мужијаци су живописно обојени, док су женке мање упадљиве.
РазмножавањеУреди
Генерално су моногамне, док се патке углавном спарују на једну сезону и следеће сезоне траже другог партнера. На гнезду углавном лежи само женка. Честа је појава подметања јаја, када женка снесе неколико јаја у туђе гнездо. Јужноамеричка црноглава патка Heteronetta atricapilla је једина врста која никад не лежи на својим јајима, и увек их полаже у гнезда других птица. Млади су способни да се самостално хране одмах након излегања, али се родитељи углавном задржавају уз њих док не поодрасту.
Односи са људимаУреди
Од праисторије па до данас, пловуше се користе у људској исхрани. Лов као најстарији вид односа према овим животињама је допринео изумирању неколико врста. Неке врсте су припитомљене како би биле извор меса, јаја и перја, док се одређен број гаји као украсна перад.
_002.jpg)
ВрстеУреди
У Србији су забележене следеће врсте:
Поред горе наведених врста у северним деловима Европе су аутохтоне и:
| снежна гуска | Chen caerulescens |
|---|---|
| краљевска гавка | Somateria spectabilis |
| штелерова гавка | Polysticta stelleri |
| арлекинка | Histrionicus histrionicus |
| исландска дупљашица | Bucephala islandica |
У западној Европи се одомаћио велики број алохтоних врста, од којих и инвазивна америчка врста Oxyura jamaicensis која представља претњу за опстанак угрожене белоглаве патке са којом се хибридизује.
Од набројаних врста у Србији су следеће ловне: гуска глоговњача, лисаста гуска, глувара, звиждара, крџа, гроготовац и риђоглава патка. Све остале горе наведене врсте су заштићене законом.
ИзвориУреди
- ^ „Klasifikacija ptica”. bionet-skola.com.
- ^ Prirodnjački centar Srbije. „Gluvara”.
ЛитератураУреди
- ПРАВИЛНИК О ПРОГЛАШАВАЊУ ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИЋЕНИХ ВРСТА ДИВЉАЧИ (Правилник је објављен у „Службеном гласнику РС”, број 9/12)