Утве (лат. Tadorninae) су потпородица породице патке, гуске и лабудови (лат. Anatidae) из реда пловуша (лат. Anseriformes).

Утве
Шарена утва
(Tadorna tadorna)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Tadorninae
Родови

Већина врста из ове потпородице насељава тропске пределе и јужну земљину полулопту, а само две живуће врсте, шарена утва (Tadorna tadorna) и утва златокрила (Tadorna ferruginea) се гнезде у северним пределима са умереном климом. Северну земљину полулопту је насељавала још једна врста, ћубаста утва или корејска ћубаста утва (Tadorna cristata), за коју се верује да је изумрла.

Систематика уреди

Средином 1980-их неке врсте које су раније сврставане у потпородице патке (Anatinae) и Cairininae (која данас више није призната) су премештене у потпородицу утве (Tadorninae).[1] Анализе митохондријалне ДНК које су извшене у току друге половине 1990-их[2][3] довеле су у сумњу исправност алокације једног броја родова, неки родови за које се веровало да припадају потпородици патке и један род из потпородице гуске можда припадају потпородици утве, док неки родови за које се веровало да припадају потпородици утве можда припадају другим потпородицама.

Данас расположиви подаци указују на то да се утве (Tadorninae) налазе између потпородица гуске и патке (као што њихов изглед и сугерише).

Родови уреди

Родови који припадају потпородици утве (Tadorninae):

Tadorninae или Anatinae уреди

За следеће родове није сигурно да ли припадају потпородици утве (Tadorninae) или патке (Anatinae):

Tadorninae или Oxyurinae уреди

Није сигурно да ли се род Malacorhynchus налази у оквиру потпородице утве (Tadorninae) или потпородице Oxyurinae.

Tadorninae или нова потпородица уреди

Није сигурно да ли се род плавокрила гуска (Cyanochen) налази у оквиру потпородице утве (Tadorninae) или са родом Хартлаубова патка (Pteronetta) чини посебну потпородицу.

Tadorninae или Anserinae или Cereopsinae уреди

Могуће је да род кејпбаренска гуска (Cereopsis) са изумрлим родом новозеландска гуска (Cnemiornis) чини посебно племе Cereopsini, које се налази или у оквиру потпородице гуске (Anserinae) или у оквиру потпородице утве (Tadorninae), а могуће је и да та два рода (Cereopsis и Cnemiornis) чине посебну потпородицу Cereopsinae. Најновије анализе ДНК су показале да је најближи живући сродник рода кејпбаренска гуска (Cereopsis) род коскороба лабуд (Coscoroba) из потпородице гуске (Anserinae).[5]

Извори уреди

  1. ^ Livezey, Bradley C. (1986). "A phylogenetic analysis of recent anseriform genera using morphological characters".
  2. ^ Sraml, M.; Christidis, L.; Easteal, S.; Horn, P. & Collet, C. (1996). "Molecular Relationships Within Australasian Waterfowl (Anseriformes)".
  3. ^ Johnson, Kevin P. & Sorenson, Michael D. (1999). "Phylogeny and biogeography of dabbling ducks (genus Anas): a comparison of molecular and morphological evidence".
  4. ^ а б В.Ф. Васић; Д.В. Симић; Ж. Станимировић; М. Каракашевић; М. Шћибан; М. Ружић; С. Кулић; М. Кулић и С. Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2018. 
  5. ^ Rodrigues, B.S. et al. (2014). "Chromosomal studies on Coscoroba coscoroba (Aves: Anseriformes) reinforce the Coscoroba–Cereopsis clade."

Литература уреди

  • Livezey, Bradley C (1986). „"A phylogenetic analysis of recent anseriform genera using morphological characters"”. Auk. 103 (4): 737—754. 
  • Sraml, M; Christidis, L.; Easteal, S.; Horn, P.; Collet, C. (1996). „"Molecular Relationships Within Australasian Waterfowl (Anseriformes)". Australian Journal of Zoology. 44 (1): 47—58. doi:10.1071/ZO9960047. 
  • Johnson, Kevin P.; Sorenson, Michael D. (1999). „"Phylogeny and biogeography of dabbling ducks (genus Anas): a comparison of molecular and morphological evidence"”. Auk. 116 (3): 792—805. doi:10.2307/4089339. 
  • Rodrigues, Benilson S.; de Asis, Maria De Fatima L.; O`Brien, Patricia C.M.; Ferguson-Smith, Malcolm A.; de Oliveira, Edivaldo H.C. (2014). „"Chromosomal studies on Coscoroba coscoroba (Aves: Anseriformes) reinforce the Coscoroba–Cereopsis clade."”. Biological Journal of the Linnean Society. 111: 274—279. 

Спољашње везе уреди