Отворите главни мени

Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве

Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве је врховна извршна (управна и надзорна) власт над црквено-самоуправним органима (раније и извршни орган Патријаршијског савјета).

Предсједник Патријаршијског управног одбора је патријарх српски.

СаставУреди

Патријаршијски управни одбор састављају: патријарх (односно његов законити замјеник), два члана Светог архијерејског синода, један представник манастира, три свештеника и седам световњака. Чланове Светог архијерејског синода одређује Свети архијерејски синод из своје средине, а остале редовне чланове и њихове замјенике Патријаршијски савјет из своје средине, на шест година.[1]

У случајевима потребе, а нарочито гдје се тражи сагласност Светог архијерејског синода и Патријаршијског управног одбора, може патријарх или његов замјеник сазвати заједничку сједницу оба тијела ради савјетовања и рјешавања.[2]

Патријаршијски управни одбор пуноважно рјешава ако је на сједници присутна натполовична већина свих чланова. Одлуке се доносе већином гласова присутних. У случају једнаке подјеле гласова одлучује глас онога који предсједава. Он и проглашава донесене одлуке.[3]

ДјелокругУреди

Патријаршијски управни одбор:[4]

  • објављује и извршава, уколико у његов дјелокруг спадају, уредбе и одлуке Патријаршијског савјета;
  • контролише самоуправне црквене органе у њиховом раду и ради тога по потреби шаље своје нарочите изасланике;
  • доноси за опште потребе Српске православне цркве предрачун општих расхода и прихода и саставља завршне рачуне које подноси на одобрење Патријаршијском савјету;
  • одобрава за потребе епархија предрачуне расхода и прихода и завршне рачуне епархија и одобрава епархијски разрез приноса од црквених општина и манастира;
  • одобрава оснивање фондова, примање задужбина (заклада) и њихових правила;
  • управља фондовима, задужбинама (закладама) и добрима која су намијењена општим потребама Цркве и врши надзор и контролу над свима црквеним фондовима, задужбинама (закладама) и добрима;
  • стара се да цркве, манастири и све друге црквеновјерске установе имају законске доказе о својини својих добара;
  • припрема и израђује у границама свога дјелокруга извјештаје и предлоге из области црквене самоуправе и подноси их Патријаршијском савјету;
  • објављује штампане извештаје о стању свих црквених фондова и задужбина (заклада);
  • коначно рјешава о задужењу и отуђењу непокретних црквених имања која су намијењена општим потребама цркве и одобрава такве одлуке у погледу епархијских, манастирских и црквеноопштинских имања, у оба случаја, ако сума не прелази 2.000.000 динара;
  • коначно рјешава о отписивању потраживања која припадају општој црквеној имовини Српске православне цркве, а за која се докаже да се од дужника не могу наплатити и о расходовању ствари те имовине и одобрава такве одлуке у погледу епархијских, манастирских и црквеноопштинских потраживања и расходовања ствари ако сума прелази, и то код потраживања 50.000 динара, а код расходовања ствари 100.000 динара;
  • одобрава одлуке у свима случајевима узимања или давања под закуп имања црквеноопштинских, манастирских и епархијских ако је закупна цијена већа од 200.000 динара годишње, а код осталих имања без обзира на висину закупне цијене;
  • рјешава по жалбама коначно у посљедњем степену по оним предметима које епархијски савјети односно епархијски управни одбори рјешавају у првом односно другом степену;
  • бира своје сталне чиновнике и остале службенике које патријарх поставља и утврђује декретом;
  • управља у споразуму са Светим архијерејским синодом просвјетним и добротворним заводима за цијелу Цркву који се издржавају на терет предрачуна расхода и прихода за опште потребе Цркве. Од овога се изузимају монашке, богословске и друге вјерско-просвјетне школе и заводи чија управа спада у надлежност Светог архијерејског синода;
  • настојава да се оснивају фондови и задужбине на корист Цркве;
  • прописује пословник за себе и за епархијске савјете које одобрава Патријаршијски савјет;
  • врши по потреби и друге послове материјалне природе уколико по Уставу не спадају у чију другу надлежност.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Члан 92. Устава Српске православне цркве (1957)
  2. ^ Члан 99. Устава Српске православне цркве
  3. ^ Члан 98. Устава Српске православне цркве
  4. ^ Члан 101. Устава Српске православне цркве

Спољашње везеУреди