Певање из вика је традиционално двогласно певање које спада у певачке традиције које се испољавају као хетерофоно бордунски вокални облик. Евидентирано је као елеменат нематеријалног културног наслеђа Србије.[1] Овај начин певања карактеристичан је за локалне заједнице српског становништва на подручју Златиборског округа у западној Србији.

Певање из вика
Панорама Златибора
Нематеријално културно наслеђе
РегионЗлатиборски округ, западна Србија
ЗаједницаЛокалне заједнице српског становништва на подручју Златиборског округа у западној Србији
ПредлагачДруштво за неговање традиционалног певања извика
Веб сајтhttp://nkns.rs/cyr

Певање из вика се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.[2]

Техника певања

уреди

Песме изводе два певача истог пола или комбиновано, а певач који почиње песму, према народном тумачењу, „поведе”, „управља”, „предваја”, „даје команду”, „усјеца”, док се други извођач, укључује нешто касније и прати певање „вози направо”. Важно је да у току извођења не дође до прекидања музичког тока. Ове песме не певају деца због старосне доби у којој још немају развијене потребне физичке предиспозиције (зрео, јак, продоран глас, дугачко задржавање даха). Мелодија је увек иста, песма може да буде у два или у четири стиха, а када се пева аријом, како то народ зове, у четворо или и више њих, пева се такозваном пожешком, златиборском или златарском „кајдом”.[3]

Теме песама

уреди

Текстови песама забележени у ужичком крају класификовани су у песме уз женске и мушке послове (жетелачке, косачке, рабаџијске, „прељске”, чобанске...), свадбарске и сватовске, песме о завичају, славске, љубавне. Песма се певала и на просидбама, свадбама, сјелима, прелима, комишањима, испраћајима у војску али и без икаквог посебног повода, при случајном сусрету. Песме извика се данас изводе у свакодневном животу уз поједине послове: кошење, моба, комишање, рабаџијање, чување стоке, кад се пече ракија, на свадбама, славама, рођенданима, уз поједине послове.

Нематеријално културно наслеђе

уреди

Певање из вика чувају локалне заједнице српског становништва на подручју Златиборског округа у западној Србији, селима општина Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Ужице, Чајетина.

Такође, у оквиру више културно-туристичких манифестација у Златиборском округу одржавају се такмичења изворних група у певању, као што су Златарфест у Новој Вароши, Сусрети на Змајевцу у Рожанству, Сабор „Злакуса у песми и игри” у Злакуси и др. У Новој Вароши постоји Друштво за неговање традиционалног певања Извика.[4]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Листа елемената нематеријалног културног наслеђа Републике Србије”. Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. Приступљено 2. 12. 2017. 
  2. ^ „Певање из вика”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Енографски музеј у Београду. Приступљено 8. 2. 2019. 
  3. ^ „Певање „из вика“ - певање из душе”. РТС. Приступљено 2. 12. 2017. 
  4. ^ „Традиција певања извика”. Друштво за неговање традиционалног певања Извика. Архивирано из оригинала 15. 09. 2017. г. Приступљено 2. 12. 2017. 

Спољашње везе

уреди