Пеги Ли
Пеги Ли (енгл. Peggy Lee; Џејмстаун, 26. мај 1920 — Бел Ер, 21. јануар 2002), рођена као Норма Делорис Егсторм, била је америчка певачица, текстописац и глумица. Остала је упамћена као једна од најпопуларнијих певачица америчке џез сцене током четрдесетих, педесетих и шездесетих година двадестог века.[1] Први велики музички пробој остварила је 1941, након што је заменила Хелен Форест у оркестру Бенија Гудмана. Следеће године снимила је хитове I Got it Bad and That Ain’t Good и Why Don’t You Do Right?. Педесетих је освојила топ листе албумом и истоименим хитом Black Coffee (1953), меланхоличном баладом Where Can I Go Without You, као и песмама у ритам и блуз стилу Hallelujah, I love Him So и Fever. Fever је остала њена најпознатија песма у ширем кругу слушалаца. Прославила се и као текстописац, написавши неколико песама које су временом постали џез стандарди: Mañana, Don't Smoke in Bed и What More Can a Woman Do?
| Пеги Ли | |
|---|---|
 Пеги Ли 1950. | |
| Лични подаци | |
| Име по рођењу | Норма Делорис Егсторм |
| Псеудоним | Пеги Ли |
| Датум рођења | 26. мај 1920. |
| Место рођења | Џејмстаун, Северна Дакота, Сједињене Америчке Државе |
| Датум смрти | 21. јануар 2002. (81 год.) |
| Место смрти | Бел Ер, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе |
| Занимање | певачица |
| Музички рад | |
| Жанр | џез, традиционални поп |
| Инструмент | вокал |
Глумачки деби је остварила у филму Господин музика из 1950. године. Потом се појавила у остварењу Џез певач (1953), римејку истоименог филма из 1927. године, да би 1953. године тумачила улогу певачице алкохоличарке у филму Блуз Пита Келија, освојивши номинацију за Оскара у категорији најбоља глумица у споредној улози. Исте године снимила је две песме He's a Tramp и The Siamese Cat Song за Дизнијев цртани филм Маза и Луња, у којем је позајмила глас за четворо анимираних ликова: Пег, Дарлинг и сијамским мачкама. Њено умеће да песмом пробуди расположење чежње посебно је упечатљиво у њеном последњем великом хиту Is That All There Is? (1969). Након дуге борбе са дијабетесом, срчаним проблемима и професионалним неуспесима током седамдесетих и осамдесетих, Пеги Ли је последњи пут привука медијску пажњу објавивши аутобиографију 1989. године. [1]
Референце
уреди- ^ а б Henderson & Stacey 2014, стр. 367.
Литература
уреди- Henderson, Lol; Stacey, Lee (2014). Encyclopedia of Music in the 20th Century. Routledge. ISBN 978-1-135-92946-6.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Дискографија Архивирано на сајту Wayback Machine (15. април 2021)
- Пеги Ли на сајту IMDb
