Перуника бастардна

Перуника бастардна (лат. Iris spuria) врста је која спада у род Iris и припада монокотиледоним биљкама. Вишегодишња биљка која насељава Европу, Азију и Африку. У Србији је веома ретка и строго заштићена врста која настањује свега неколико локалитета у Војводини. Такође, често је гајена као украсна врста.

Перуника бастардна
Перуника бастардна (Iris spuria)
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Iris spuria
Синоними
  • Chamaeiris reichenbachiana (Klatt) M.B.Crespo
  • Chamaeiris spuria (L.) Medik.
  • Chamaeiris spuria var. danica (Dykes) M.B.Crespo
  • Iris cardiopetala Borbás
  • Iris gueldenstadtiana subsp. subbarbata (Joó) Nyman
  • Iris reichenbachiana Klatt
  • Iris sordida Retz.
  • Iris spathacea J.St.-Hil. ex Roem. & Schult. [Illegitimate]
  • Iris spathulata Lam. [Illegitimate]
  • Iris spuria var. danica Dykes
  • Iris spuria var. reichenbachiana (Klatt) Dykes
  • Iris spuria subsp. spuria (None known)
  • Iris spuria var. subbarbata (Joó) Baker
  • Iris subbarbata Joó
  • Limniris spuria (L.) Fuss
  • Xiphion spurium (L.) Alef.
  • Xyridion reichenbachianum (Klatt) Klatt
  • Xyridion spurium (L.) Fourr.[2]

Опис биљке уреди

Вишегодишња биљка (30) 45-80 (100) центиметара плавичасто-сивкасте боје. Стабљика скоро цилиндрична, са истакнутим ребрима, мало краћа од листова, са 2-5 цветова на кратким петељкама.

Листови сабљасти, 5-12 милиметара широки, чврсти.

Приперци издужено ланцетасти, зашиљени, на леђној страни заобљени, зељасти, по ободу опнасти. Цев перигона много краћа од плодника. Спољашњи режњеви са дугачким нокатцем, елипсоидно ланцетастим, беличастим са пурпурним нервима и жутом пругом у средини, нокатац се при врху упадљиво сужава и прелази у горњи шири, округласто јајаст део режња, који је плавољубичаст, понекад местимично тамно љубичаст. Унутрашњи режњеви плавољубичасти, објајасто ланцетасти постепено се сужавају у нокатац. Прашница исте дужине као и прашнички конац, који је љубичасте боје. Жиг исте боје као унутрашњи режњеви перигона. Цвета од маја до јуна.

Плод је чаура са дугим шиљком и са затупастим ребрима.

Распрострањеност уреди

Опште распрострањење: Југозападна, средња и југоисточна Европа, Кавказ, северна Африка. Панонско - западносубмедитеранско - јужноатланско - литорални (јужно - субатланско - сундски) флорни елемент. Распрострањење у Србији: ретка врста, бележена само на неколико локација у Војводини, док је у ужој Србији позната са само једне (новије непотврђене) локације. [3]

Станиште уреди

Настањује мочварне ливаде, јавља благу киселост тла.

Статус заштите уреди

Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива Србије, налази се на Прилогу I у категорији Строго заштићених дивљих врста, биљака, животиња и гљива.

Према ИУЦН-овој Црвеној листи угрожених врста, перуника бастардна спада у категорију последња брига (Least concern - LC)

Референце уреди

  1. ^ Kavak, S. „Iris spuria”. iucnredlist.org (IUCN). Приступљено 10. 9. 2017. 
  2. ^ „Iris spuria L. is an accepted name”. theplantlist.org (The Plant List). 23. 3. 2013. Приступљено 10. 09. 2017. 
  3. ^ „bioras.petnica.rs”. Архивирано из оригинала 11. 09. 2017. г. Приступљено 10. 09. 2017. 

Литература уреди

  • Јосифовић М. (1964–1980): Флора СР Србије VIII. САНУ, Београд.

Спољашње везе уреди