Петар Андријић

Петар Андријић (15. век – 16. век.) је припадник познате корчуланске градитељске и клесарске породице Андријић из које потичу Андрија Марковић, Марко Андријић, Никола Блажев, Јосип Марков. У документима се спомиње у периоду између 1492. и 1553. године. Син је Марка Андријића, а унук Андрије Марковића.

Од 1520. године радио је на поправкама Кнежевог двора. Радио је на дворишним аркадама где израђује шест октогоналних стубова за галерију на спрату и један ваљкасти стуб у приземљу.

У Дубровнику почиње да гради Цркву светог Спаса 1520. године. У Стону уређује градске солане 1526. године. У дворишту летњиковца племићке породице Бунић у Ријеци дубровачкој 1538. године гради капелицу и израђује круниште бунара. У исто време радио је и камену пластику за дубровачку цркву Благовијести крај врата од Плоча. Такође му се приписују и две северне капеле фрањевачке цркве у Хвару.

Литература

• Цвито Фисковић - Наши градитељи и кипари XV и XVI стољећа у Дубровнику, Загреб, 1947.
• Цвито Фисковић - Први познати дубровачки градитељи, ЈАЗУ, Дубровник, 1955.
• Винко Форетић - Подријетло породице корчуланских каменара Андријића, Перистил, Бр. 3, Загреб, 1960.
• Нада Грујић - Вријеме ладања, Студије о љетниковцима Ријеке дубровачке, МХ, Дубровник, 2003.
• Хрватска ренесанса, каталог изложбе, Галерија Кловићеви двори, Загреб, 2004.