Отворите главни мени

Стон је насељено место и седиште општине у Дубровачко-неретванској жупанији, Република Хрватска.

Стон
Croatia, Ston 4.jpg
Стон
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаДубровачко-неретванска
ОпштинаСтон
Становништво
 — (2011)549
Географске карактеристике
Координате42°50′19″ СГШ; 17°41′47″ ИГД / 42.83866849986631° СГШ; 17.69632345552538° ИГД / 42.83866849986631; 17.69632345552538Координате: 42°50′19″ СГШ; 17°41′47″ ИГД / 42.83866849986631° СГШ; 17.69632345552538° ИГД / 42.83866849986631; 17.69632345552538
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина8 м
Стон на мапи Хрватске
Стон
Стон
Стон на мапи Хрватске
Стон на мапи Дубровачко-неретванске жупаније
Стон
Стон
Стон на мапи Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број20230 Стон
Позивни број+385 20
Стонска тврђава
Стон, улаз у градске зидине

Географски положајУреди

Налази се на самом југу Далмације, недалеко од границе са Босном и Херцеговином. Сам градић је смештен на обали Стонског залива односно на јужној страни Стонске превлаке која спаја полуострво Пељешац са копном.

ИсторијаУреди

У античко доба овај крај настањивали су Илири и Грци, а од 167. п. н. е. започиње време владавине Римљана.

У 2. веку на једној римској мапи набројана су сва важнија стратешка места и путеви старог века, а ту се спомиње име места Пердуа или Стамнес, које се налазило на јужним и западним обронцима брега св. Михајла.

Далеке 877. године спомиње се стонска бискупија, тако да се претпоставља да је бискупија у Стону најстарија бискупија на источном Јадрану. Стон постаје центар српских владара Захумља. Од 1102. г. Захумље је под врховном влашћу краљевине Дукље и Византије, а бискуп постаје суфраган Дубровачког бискупа.

У периоду владавине дукљанског краља Михаила подигнута је црквица Св. Михаила, дело ране-равенске романике, која и данас постоји. У доба кнеза Мирослава, Немањиног брата протеран је бискуп из Стона, тако да су до краја 14.века Стоњани били већином православни.

Стари Стон налазио се на брду Горици, где је било изобиље свеже воде, млинови, плодна земља, и драгоцена солила. Године 1219. Св. Сава оснива у Богородичином манастиру у Лужинама седиште Хумске епархије. Било је девет српских епископа који су столовали у Стону; Иларије, Методије, Теодосије, Никола, Сава, Јевстратије, Јован, Данило и Стефан.

Српски краљ Душан је повељом од 29. априла 1292. године поклонио "Станград" (Стон) са 2000 душа, који је припадао дубровачкој области, српском манастиру Хиландару. По другој Душановој повељи од 22. јануара 1333. године поред Стона, "Рат" и све земље положене од Превлаке па до Дубровнике дао је граду Дубровнику.[1] Тај поклон је био потврђен повељама српских владара од 10. априла 1357. године и 4. новембра 1470. године. Пошто манастир није био у могућности да управља тим поседом, уступљен је Дубровачкој републици за 1000 златних перпера годишње. То је било вековима мање-више испоштовано од стране Дубровчана. За време француске власти у Дубровнику 1805-1811. године редовно је слат износ на Свету Гору. Од 1814. године када је Дубровник постао део Илирског краљевства потпуно су обустављене обавезе према манастиру. Због тога је хиландарски архимандрит Онуфрије дошао да тражи правду. Сметало је хиландарским оцима што је њихов приход даван римокатоличком манастиру на Стону. Цар Фрања је подржао захтев Хиландара и радило се на успостављању ваљаног правног односа, из којег би се наставило давање маастиру.[2]

У времену до 1333. г. Стон је са околином бројао десет цркви; Светог Михаила, Св. Николе, Св. Ивана, Св. Марије Мандаљене, Св. Богородице у Лужинама, Св. Мартина, Св. Ђурађа, Св. Кузме и Дамјана, Св. Стефана и Св. Срђа. Катедрална Стонска црква била је Св. Марија Мандаљена на врху брда Горице, која је била највећих димензија од свих стонских цркви. Српски владари били су, насупрот Дубровачкој републици која је била изразито верски нетолерантна, благонаклони и према католичким црквама, на овим просторима тако су обилато даривали манастир Св. Марије на Мљету.

После рата бана Младана и српског краља Милутина Стоном и Ратом влада, српска властеоска породица Бранивојевића, која успева да услед слабљења власти у Србији и пропасти бана Младена са центром у Стону окупи Хумске земље. Услед јачања Босне и њене тежње ка мору долази до савеза са Дубровником. Бранивојевићи су 1326, г искорењени, Босна узима Хум, а Дубровник заузима Стонски Рат.

Стон (Stagno) је био 1838. године стари градић српског краљевства заједно са полуострвом Пељешцом (Sabioncello).[3]

Средином XIV века га је, са околином, откупила Дубровачка република од краља Србије Душана (краљ 13311346, цар 13461355) и бана Босне Стефана II (1322—1353), након чега га опасује када је преко превлаке подигла Стонски бедем са две тврђаве: Подвизд и Велики Каштио. На другој страни превлаке Дубровчани оснивају луку и насеље Мали Стон (1934. год.) које утврђују зидом и тврђавом Коруном, а преко превлаке дижу дуги одбрамбени зид који спаја Мали Стон са Стоном (Велики Стон). Највећу важност за Дубровачку републику имале су стонске солане на југоисточној страни Стонског поља. Приходом од соли Дубровчани су могли да подмире годишњи данак Турској.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Дубровник.

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, општина Стон је имала 2.407 становника, од чега у самом Стону 549.

Општина СтонУреди

Број становника по пописима[4]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
3.593 3.548 3.589 3.842 4.332 4.288 4.060 4.045 3.954 3.972 3.715 3.283 2.819 2.802 2.605 2.407

Напомена: Настала из старе општине Дубровник. У 1981. смањена издвајањем дела у општину Дубровачко приморје.

Стон (насељено место)Уреди

Број становника по пописима[4]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
428 648 378 472 503 485 420 470 357 469 562 430 543 581 528 549

Напомена: У 1869. садржи податке за насеље Мали Стон.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Стон је имало 581 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
558 96,04 %
Југословени
  
6 1,03 %
Срби
  
4 0,68 %
Муслимани
  
2 0,34 %
Албанци
  
1 0,17 %
Немци
  
1 0,17 %
Словенци
  
1 0,17 %
неопредељени
  
1 0,17 %
регион. опр.
  
4 0,68 %
непознато
  
3 0,51 %
укупно: 581

ПривредаУреди

Као и у прошлости и данас највећу важност за Стон имају солане. Солила имају површину од 429.860 m2. Ту постоји винарија и фабрика пластичних маса. У Малостонском каналу, у ували Бистрина се налази узгајалиште каменица (острига), дагњи, прстаца и других шкољки.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. 1998. ISBN 978-953-6667-07-9.. ISBN 978-953-6667-07-9 ;

РеференцеУреди

  1. ^ "Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1855. године
  3. ^ "Српскиј народниј лист", Будим 1839. године
  4. 4,0 4,1 — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857—2001.

Спољашње везеУреди