Петар Рађеновић (1885 — 1941) био је православни свјештеник и етнограф, који је проучавао просторе Босанске Крајине.[1]

Петар Рађеновић
Датум рођења(1885-02-08)8. фебруар 1885.
Мјесто рођењаБосански ОсредциОсманско царство
Датум смрти21. октобар 1941.(1941-10-21) (56 год.)
Мјесто смртиШабацНедићева Србија
Узрок смртиубиство од стране њемачке казнене експедиције
ОбразовањеБогословија у Рељеву
Занимањесвјештеник, етнограф, професор
РадовиСела парохије Крњеушe (код Петровца) (1923)

Бјелајско поље и Бравско (1925)

Унац – антропогеографска испитивања (1948)
Титулапротојереј

Биографија уреди

Рођен је 8. фебруара 1885. у Босанским Осредцима.[2] Основну школу је завршио у Трубару, гимназију у Сарајеву 1903. а Богословију у Рељеву 1907.[2] Исте године је и рукоположен за свјештеника, а своје службовање је обављао у селима Босанске Крајине, која су и била предмет његовог проучавања.[2]

Петар Рађеновић је 1928. постао професор вјеронауке у Реалној гимназији у Бања Луци, а члан Црквеног суда Епархије бањалучке постаје 1932.[1]

Црквени чин протојереја добија 1937.[1]

Рад на проучавању Босанске Крајине уреди

Рађеновић започиње свој рад на проучавању простора Босанске Крајине, након што је Милан Карановић 1920. предложио Јовану Цвијићу да се теренски рад на проучавању Босне организује преко свјештеника.[2][3] Приликом свог рада се користио Цвијићевим "Упутством за проучавање села у Босни" из 1898.[2] Рађеновић је започео са теренским радом, и 1923. његово дјело "Села парохије Крњеушe (код Петровца)" бива објављено у Српском етнографском зборнику, у издању Српске краљевске академије. "Бјелајско поље и Бравско" објављено 1925. под надзором Јована Цвијића, Рађеновић је сматрао својим најбољим дјелом.[3] Његово антропогеографско дјело "Унац – антропогеографска испитивања" написано на основу теренских истраживања 1933–1934, објављено је тек 1948. од стране Српске академије наука, седам година након ауторове смрти.[4][2]

Заједно са Миланом Карановићем, учествовао је на археолошким истраживањима у Санском Мосту.[3]

Сматра се једним од најважнијих аутора, када је у питању допринос етнографији Босне и Херцеговине, у првој половини 20. вијека.[5][3]

Дјела уреди

Његова најважнија дјела су:

  • Села парохије Крњеушe (код Петровца) (1923)
  • Бјелајско поље и Бравско (1925) (написано под надзором Јована Цивијића)
  • Унац – антропогеографска испитивања (1948)

Смрт уреди

Након напада Сила Осовине на Југославију и успостављања НДХ, Петар Рађеновић бјежи у Србију, и настањује се у Шапцу, гдје је и убијен је 21. октобра 1941. од стране њемачке казнене експедиције.[2]

Наљеђе уреди

Професор Здравко Д. Марјанац о Рађеновићу пише сљедеће "Дјела Петра Рађеновића (иако није био школовани географ, него свештеник), представљају значајне монографске радове велике стручне и научне вриједности".[6]

У част Петра Рађеновића, названа је улица у Бања Луци.[7]

Извори уреди

  1. ^ а б в „ПЕТАР РАЂЕНОВИЋ (1885–1942) – СВЕШТЕНИК И ЕТНОГРАФ”. СРБИ У БИХ (на језику: српски). 2015-07-23. Приступљено 2021-04-09. 
  2. ^ а б в г д ђ е Бранковић, Бошко (2017). „ПРЕЗИМЕНА У СЕЛИМА КРЊА ЈЕЛА И СМОЉАНА ПРЕМА ПОПИСУ СВЕШТЕНИКА ПЕТРА РАЂЕНОВИЋА И ДАНАС”. ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (на језику: rs). 2 (9). ISSN 1840-4626. doi:10.7251/GUARS1709131B. 
  3. ^ а б в г Milosevic, Borivoje. „Допринос српских крајишких свештеника антрополошким и етнографским проучавањима Босне и Херцеговине (крајем XIX и почетком XX вијека)”. Бањалучки новембарски сусрети (на језику: енглески). 
  4. ^ Зборник Матице српске за историју. 43-44. Novi Sad: Матица. 1991. стр. 74. 
  5. ^ Терзић, Славенко; Васић, Милан (1995). Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Историјски институт САНУ. стр. 140. ISBN 9788677430078. 
  6. ^ Marjanac, Zdravko (1992). Jovan Cvijić i Bosna. Banja Luka: Pedagoška akademija. стр. 138. 
  7. ^ „Google Maps”. Google Maps (на језику: српски). Приступљено 2021-04-09.