Петар Н. Старчевић (1887, Срб, Лика, Аустроугарска1943, Владичин Хан, Недићева Србија) био је шеф жандармерије у Краљевини Југославији, земљопоседник, један од најугледнијих људи у Тетову, угоститељ.

Петар Старчевић
Петар Старчевић
Лични подаци
Датум рођења1887.
Место рођењаСрб, Лика, Аустроугарска
Датум смрти1943.
Место смртиВладичин Хан, Недићева Србија
Војна каријера
ВојскаЖандармерија Краљевине Југославије

Биографија уреди

Рођен је 1887. године у селу Срб у тадашњој Аустроугарској, у угледној учитељској породици као син Николе Старчевића чији преци су били граничарски официри одликовани високим аустријским одликовањима за одбрану монархије од напада Турака.[1]

Након завршене гимназије одлучује да отпутује из земље. Борави у Немачкој а потом и Енглеској да би 1907. године отишао за Америку и настанио се у Њујорку. Тамо развија сопствени бизнис- приватно трговинско предузеће.[2]

По избијању Првог светског рата, занесен патриотизмом, одлучује да помогне српској браћи у борби. Прелази Албанију и учествује у пробоју Солунског фронта. Одликован је Албанском споменицом и медаљом за храброст.[3]

У Београду пролази обуку након које је произведен у жандарма. Постављен је за жандармеријског каплара у Тетову да би касније постао шеф Тетовске жандармерије. Био је пријатељ краља Петра I Карађорђевића.[4] Важио је за једног од најугледнијих и најбогатијих људи Тетовског округа. Био је власник ресторана, винограда, фабрика.

У новембру 1943. године, након повлачења италијанске војске из Македоније, бугарска окупациона војска улази у Тетово и хапси Петра са десет најугледнијих грађана које одводе у Владичин хан и свирепо их убија. Због тога је у том месту подигнут споменик Десеторици тетовских мученика поред храма Св. Николаја Мирликијског. Сваке године се ту служи заупокојена литургија и помен недужно страдалим Тетовчанима. [5]

По завршетку рата, имовина Петра Старчевића је конфискована.

Био је ожењен Крагујевчанком Селеном Анђелковић чија сестра Даница је била удата за белогардејца из старе руске породице Јакова Афанасјева (рођак теолога Николаја Афанасјева).

Петрова ћерка Олга је учитељица, аутор уџбеника за основне школе.

Референце уреди

  1. ^ Извод из црквене књиге рођених, село Срб, Аустроугарска, Карловачка архиепископија
  2. ^ Ellis island records for year 1907.
  3. ^ Албанска споменица 7517
  4. ^ Архив Југославије, Министарство унутрашњих дела, Извештај жандармеријских станица Штип и Тетово за 1926. годину
  5. ^ Анастас Ивановић Срећко, У име цара Бориса и Бога. стр. 259.