Отворите главни мени
Кирило и Методије са ученицима
Петочисленици, споменик у Разграду из Бугарске

Петочисленици, Свети Петочисленици или Божји угодници су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих Кирила и Методија.[1] Иако се Кирило и Методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у бугарској и руској толико и српској цркви.

Божји угоднициУреди

Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су:

Мошти светитеља Наума и Климента почивају у Охридском манастиру, а светитеља Ангеларија и Горазда у Берату у Албанији. Непознато је где је сахрањен Свети Сава један од Петочисленика.

ИсторијаУреди

Ученик Светих Методија и Кирила, након њихове смрти, прекинули су мисије код моравских Словена, и под притиском папе Стефана V и немачких великаша и клирика, крајем 9. века Петочисленици су били принуђени да напусте Моравску. С њиховим одласком замрло је богослужење на словенском језику у Моравској.

По преласку Дунава, били су добро примљени од стране бугарског цара Бориса и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара Симеона. Населили су се уз дозволу бугарског, тек покрштеног цара Бориса-Михаила, на саму западну границу огромне бугарске државе на обале Охридског и Преспанског језера и ка Драчу и Јадрану, и на том простору покренули опсежну просветититељску и мисионарску делатност што је ојачало не само процес примања и усвајања хришћанства код Срба и Бугара веч и на народној језика, јер су тада језичке баријере међу словенским племенима биле много мање и тање. Данас се у науци тај језик означава просто као „старословенски“.

Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније су се пресели у Охрид, одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност у ближој и широј околини. У Охриду је Свети Климент подигао цркву Светом Пантелејмону, касније названу управо по Светом Науму, у којојој је боравило много ученика, који су преписивали књиге словенским писменима за словенски народ и у овој делатности нарочито му помагали Светом Науму. Чудотворне мошти Нумове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену Светог Климента.

Предања и веровањаУреди

Петочисленици су својом мисијом, по мишљењу Митрополита СПЦ Амфилохија,

...артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота.[3]

Над моштима Светог Наума већ вековима се по наводима (веровању) верника дешавају чудесна исцељења. Њих наводно добијају не само православни хришћани, већ и људи свих вера и нација „који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља.”[3]

ИзвориУреди

  1. ^ Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба. СКЗ, Београд, 1973.
  2. ^ „Свети Климент Охридски”. СПЦ. Приступљено 9. 2. 2019. 
  3. 3,0 3,1 „Митрополит Амфилохије у Лазаревцу”. СПЦ, Епархија шумадијска, 2013. Приступљено 9. 2. 2019. 

Спољашње везеУреди