Манастир светог Јована Претече у Петри
Манастир светог Јована Претече у Петри или кратко Петра је био манастир који се налазио у северозападном делу византијског Цариграда, недалеко од Аетијеве цистерне. Спадао је међу најзначајније цариградске манастире у доба Палеолога, а у њему је српски краљ Стефан Урош II Милутин (1282—1321) основао болницу, уз коју је касније радила и школа.
Прошлост манастира уреди
Манастир је, према наводима Јована Мавропуса који је у 11. веку живео у манастиру, основао, крајем V или почетком 6. века, египатски монах Барас. Крајем 11. века Петру је обновио игуман Јован, а подаци бележе да је у њему 1200. године било 200 монаха. Током латинске владавине (1204—1261), манастир је, као и цео град, изгубио на свом сјају, тако да га је почетком 14. века обновио краљ Милутин. Он је том приликом у њему подигао Краљеву болницу, којој је доделио поседе од којих се издржавала.
Петра се 1381. године налазила на трећем месту међу цариградским манастирима. У 15. веку је у склопу Краљеве болнице отворена школа (католикон музеион), у којој су средином века предавали Јован Аргиропулос и Михајло Апостолес. Након отоманског заузећа града и погибије последњег византијског цара Констанина Драгаша (1449—1453), у рану зору 29.05. 1453. године, Петру су опљачкали јањичари. Већ у 16. веку, манастирска црква је била у рушевинама, а у монашким ћелијама је живело само неколико калуђерица.
.jpg)
Манастирски комплекс и библиотека уреди
Манастирска црква је била посвећена Претечи, али њени остаци нису опстали до данашњих дана. Руски ходочасници који су током византијског доба посећивали Петру, истичу вредне реликвије које се чувају у њој, док каталонски путник Клавијо истиче богат мозаички украс који се налазио у манастирској цркви.
У склопу манастира је постојала богата библиотека, у којој се, између осталог, налазио илустровани препис из 6. века Дискоридовог (Πεδάνιος Διοσκορίδης/Pedánius Dioscorídes) дела дела „Περί ὕλης ἰατρικής/De Materia Medica“ из првог века наше ере, који се данас чува у Бечкој Аустријској националној библиотеци. Сачувано је такође и 28 манускрипта, који су припадали библиотеци. У склопу манастира је постојала преписивачка радионица која је књиге преписивала, како за потребе манастирске библиотеке, тако и за личне библиотеке имућних Византинаца.
Литература уреди
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.