Петроније Шишо је био хајдучки старјешина током Српске револуције. Прије Првог српског устанка био је обичан златиборски хајдук, а чим је почео устанак, придружио се устаницима, и Милош Обреновић, који је тада био заповједник војске за ову област, додијелио му је звање бимбаше - једног од старјешина златиборских устаника. Предање каже да је он по поријеклу био Шуљагић, из села Драглице на Златибору , али су га Турци ошишали, па је прозван Шишо, а његови потомци и данас су у овом златиборском селу Драглици у засеоку Шишаковићима. По једној другој причи, он се сам пошишао из револта према Турцима. Шишићи из Мокре Горе такође тврде да су Шишови потомци.

Петроније Шишо
Датум смрти1830.

Августа 1813. године на Засавици у Мачви, сачекујући војску Хуршид паше из Босне, живот је оставио заједно са још 1500 српских бранилаца и бимбаша Петроније Шишо.[1]

Према једној златиборској легенди, Шишо је сачекао једну турску чету у Добром потоку и побио све Турке осим једног, ког је оставио да се врати у Нову Варош, одакле је чета дошла, и пренесе да је нападнута и уништена. Када је турски војник стигао, рекао је: „Сачека нас онај Шишо у посраном Потоку и све поби!“. Од тада се Добри поток зове Посрани поток у златиборском селу Драглица. То место је једна од најгорих дионица пута Београд-Јадран.

Види још

уреди

Референце

уреди