Петроније Шишо
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Петроније Шишо (Стари Влах — Равње, 1813) је био старјешина устаника током Српске револуције.
Петроније Шишо | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | ? |
Место рођења | Стари Влах, Османско царство |
Датум смрти | 1813. |
Место смрти | Равње, Устаничка Србија |
Биографија
уредиПетроније је рођен крајем 18. века у Старом Влаху, у Херцеговини.[1] Прије Првог српског устанка био је обичан златиборски хајдук.[тражи се извор]
Предање каже да је он по поријеклу био Шуљагић, из села Драглице на Златибору , али су га Турци ошишали, па је прозван Шишо, а његови потомци и данас су у овом златиборском селу Драглици у засеоку Шишаковићима. По једној другој причи, он се сам пошишао из револта према Турцима. Шишићи из Лужичке долине код Ужица такође тврде да су Шишови потомци.[тражи се извор]
Устанички вођа
уредиЧим је почео устанак 1804. године, Шишо се придружио устаницима, скупивши чету голих синова, и прешао у устаничку Србију, војеваћи са Турцима где год да их је нашао.[1] Милош Обреновић, који је тада био заповједник војске за ову област, додијелио му је звање бимбаше, једног од старјешина златиборских устаника.[тражи се извор]
Према једној златиборској легенди, Шишо је сачекао једну турску чету у Добром потоку и побио све Турке осим једног, ког је оставио да се врати у Нову Варош, одакле је чета дошла, и пренесе да је нападнута и уништена. Када је турски војник стигао, рекао је: „Сачека нас онај Шишо у посраном Потоку и све поби!“. Од тада се Добри поток зове Посрани поток у златиборском селу Драглица. То место је једна од најгорих дионица пута Београд-Јадран.[тражи се извор]
Након чишћења Старог Влаха од Турака, прешао је у Ужичку нахију, где је установио шанац на Златибору. Када је Скопљак-паша кренуо 1809. године на Ужичку нахију, Петроније је организовао заседу у близини села Раснице, где је у великом боју растурио турску војску и натерао у бек ка Босни. У битци је погинуло 200 српских устаника и освојен велики плен.[1]
Године 1813, за време офанзиве турске војске под вођством Скопљак-паше према Шапцу, након 17 дана борби у близини Равња, Петроније, са Зеком Буљубашом и 200 бораца, је одбио да напусти шанац и погинуо у јуначкој последњој одбрани.[1]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г Ненадовић, Константин (27. 1. 2004). Аранитовић, Д., ур. „Старорашани у књижевним сведочанствима о Првом српском устанку — Петроније Шишо, старовлашки војвода” (PDF). Савиндан. Пријепоље: Милешевски куптурни клуб Свети Сава. XIV (14): 9. ISSN 0354-883X. Архивирано (PDF) из оригинала 3. 8. 2024. г.