Мокра Гора (Ужице)

насеље у Ужицу, Златиборски округ, Србија

Мокра Гора је насељено место у граду Ужицу у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 549 становника. Име селу је дао његов ага Мустај-бег из Прибоја. Кажу да је ту законачила нека војска и ложила сирову гору (дрва) на ватру, па су говорили: „ала је ова гора мокра”, па је тако настало име Мокра Гора.[1]

Мокра Гора
Поглед на Мокру Гору са Дрвенграда
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаУжице
Становништво
 — 2011.Пад 549
Географске карактеристике
Координате43° 47′ 00″ С; 19° 30′ 00″ И / 43.7833333333° С; 19.5° И / 43.7833333333; 19.5
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина729 m
Мокра Гора на карти Србије
Мокра Гора
Мокра Гора
Мокра Гора на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31243
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Географија

уреди

Мокра Гора се налази на граници између Таре и Златибора и на граници Републике Србије и Босне и Херцеговине. За њу је карактеристична веома велика висинска разлика између најниже (надморска висина ~ 460 m) и највише коте (врх планине ТареЗбориште, надморске висине 1.544 m). Мокра Гора заузима површину од приближно 55 km².

Овде се налази: црква Вазнесења Господњег, Кршање у Мокрој Гори, црква Светог пророка Илије у Мокрој Гори, црква Светог Јована Крститеља на Мокрој Гори, ОШ „Богосав Јанковић” ИО Мокра Гора и Капела у Марковом Пољу.

Овде се одржава манифестација Завичајни дани Мокре Горе. Овде је живео Благоје Тошић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Привреда

уреди

Индустрија

уреди

Дуго година једна од најважнијих фабрика у Мокрој Гори и читавом ужичком крају била је Фабрика хемијских производа Котроман. Након распада Југославије, фабрика је изгубила велики део свог тржишта. Средином деведесетих година, Котроман није заштитио патентно право над неколико својих најважнијих производа. Ускоро су и многи инжењери запослени у њему напустили фабрику и махом основали приватне фирме, те је Котроман банкротирао.

Мокра Гора ће ускоро добити своју прву мини хидроелектрану Кршање, на реци Бели Рзав, снаге 200-300 киловата. Реализација је у складу са ЕПС-овом стратегијом из Зелене књиге и у сарадњи са локалним актерима. Споразум су потписали тадашњи директор парка природе Мокра Гора Емир Кустурица и градоначелник Ужица Јован Марковић.[2]

Туризам

уреди

Шарганска осмица

уреди
 
Железничка станица Мокра Гора
 
Бела вода

Оно што је почело као приватна иницијатива групе ентузијаста окупљених око удружења Шарганска осмица, претворило се у пројект који је удахнуо нови живот Мокрој Гори. Мокра Гора је постала позната туристичка дестинација. До 1974. године кроз Мокру Гору је пролазила стара пруга уског колосека БеоградСарајево. Удружење Шарганска осмица покренуло је идеју о обнови некада популарне Шарганске осмице, јединствене трасе железнице уског колосека (760 mm), која гледана из ваздуха има облик броја осам. Обновљеним делом пруге од железничке станице у Мокрој Гори до оближње станице у Шарган-Витасима данас саобраћа туристичка атракција, стари парни воз Ћира.

Лековити извори

уреди

У Мокрој Гори се налази неколико десетина минералних извора. Због чињенице да Мокра Гора лежи на једном од највећих налазишта никлом богате железне руде у Европи, већина извора има изразито висок садржај растворених јона. Неколико познатијих извора су лековити, али један део извора је токсичан (отрован). Најпознатији међу лековитим изворима у Мокрој Гори носи назив Беле воде.

Дрвенград

уреди

Српски филмски редитељ Емир Кустурица је код Мокре Горе, на брду Мећавнику, направио етно-село Дрвенград.

Становништво

уреди

У насељу Мокра Гора живи 517 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (43,4 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 237 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.398
1953. 1.468
1961. 1.310
1971. 1.139
1981. 870
1991. 816 816
2002. 605 609
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
599 99,00%
Југословени
  
1 0,16%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Насеља и порекло становништва (књига 19), Српска краљевска академија
  2. ^ Beta. „Gradi se mini elektrana na Mokroj Gori | Ekonomija”. Novosti.rs. Архивирано из оригинала 24. 09. 2009. г. Приступљено 20. 1. 2013. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди