Пикти (лат. Picti) је назив којим се описују припадници племенског савеза, односно домороци на крајњем сјеверу Британије у 1. миленијуму. Живјели су у источном и сјеверном дијелу данашње Шкотске. Била су ратоборна северна племена Пикти и Скоти, који су нападали староседеоце Брите.[1] Већина историчара сматра како су били келтског поријекла, односно да је њихов, данас изумрли и готово потпуно непознат пиктски језик, припадао бритонској породици келтских језика. Однос са Бритима, односно домороцима јужнијих подручја Британије је такође предмет шпекулација.

Змијин камен у Аберлемну, чија се израда приписује древним Пиктима
Брити (црвено), Пикти (плаво), Гали (зелено), 5. вијек нове ере.

Пикте су први описали римски писци као народ који живи с друге стране њихових сјеверних граница. Дио историчара сматра да су били повезани са Каледонцима. У сваком случају се у раном средњем вијеку њихово подручје звано Pictavia или Pictland с временом спојило с гелским краљевством Далриада и тако створило Краљевство Алба, претечу прве шкотске државе. Пошто је исто подручје апсорбовало бритска краљевства Стратклајд и бернички Лотијан, до 11. вијека је засебни пиктски идентитет у потпуности утопљен у нову шкотску нацију.

РеференцеУреди

  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1892.

Спољашње везеУреди