Пилот (жупа)

Пилот (црсл. Пилоть, лат. Polatum, Pulati)[1] био је жупа средњовјековне Србије. Налазила се на подручју између Скадра и планине Коритник,[2] сјеверно од Арбанона. Српски велики жупан Стефан Немања (вл. 1166—1696) освојио је Пилот током свог похода на југ, након заузимања Зете (Дукље).[3] Земља се помиње у Немањиној повељи, укључујући лично размишљање о овим земљама, називајући их својојм „дједовином”, коју је обновио и примио од Бога; Пилот је заузет од Арбанона.[4] Била је то важна регије Србије, дио мреже путева између Зете и Старе Србије.[5]

Пилот (жупа) на мапи Албаније
Скадар
Скадар
Коритник
Коритник
Мапа Албаније на којој су истакну Скадар и планина Коритник.

Руски дипломата и историчар Иван Јастребов (1839—1894) идентификовао је Пилот као Дукађинско горје.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie (на језику: српски). Srpsko geografsko društvo. 1922. стр. 199. Приступљено 20. 10. 2019. 
  2. ^ Škrivanić, Gavro A. (1959). Imenik geografskih naziva srednjovekovne Zete (на језику: српски). Приступљено 20. 10. 2019. »ПИЛОТ, ж.; стара област Пилота налазила се на простору између Скадра и планине Коритника — Албаведа.« 
  3. ^ Istorija srpskog naroda: knj. Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371) (на језику: српски). Srpska književna zadruga. 1892. стр. 258. Приступљено 20. 10. 2019. 
  4. ^ Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor (на језику: српски). Rad. 1926. стр. 5—6. Приступљено 20. 10. 2019. »И обновихь свою д-Ьдиноу н больше оутврьдихь Божиювь помокью и своею моудростию, дановь ми 01 Бога. И вьздвигохь погибьшую свою дядину н приобрт>тохь од морьске земле Зетоу и сь градовы, а од Арба- нась Пилоть, и од ...« 
  5. ^ Radovanović, Milovan (2004). Etnički i demografski procesi na Kosovu i Metohiji (на језику: српски). Liber Press. стр. 135. Приступљено 20. 10. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Malović-Đukić, Marica (1991). „Пилот у средњем веку”. Становништво словенског поријекла у Албанији: Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Цетињу 21, 22. и 23. јуна 1990. године. Titograd: Историјски институт СР Црне Горе.