Питалица је сажета форма, део народне књижевности, а чине је питање и одговор који је мудар, али и често духовит.[1] Може се посматрати као пословица дата кроз дијалог. У питалицама не постоји опис радње и ситуације. Поједине питалице имају улогу да критикују лоше појаве у друштву. Наглашена је примена контраста, како би се кроз хумор указало на људске слабости.[2] Попут пословица и загонетки, оне су део прозе, али на граници са поезијом, јер показују већу правилност у распореду језичких јединица, што их одваја од прозе, али без изосилабичности, која представља својство народне поезије.Деретић, Јован. Историја српске књижевности. </ref>

ПримериУреди

Питали змију:

  • Зашто ти је свак душманин?
  • Зато што ни ја нисам никому пријатељ.

Питао кадија рају:

  • Од шта је ова цванцика овако мрсна?
  • Од крметине.
  • Примићу је, али гријех на твоју гријешну душу.

Питали калуђера:

  • Какво ти је време најтеже?
  • Празна торбица!

ИзвориУреди

  1. ^ Знање орг: „Народна књижевност“, Приступљено 23. 4.
  2. ^ Јован Деретић. 2007. Кратка историја српске књижевности. Адреса. Нови Сад: 2013. ISBN 978-86-86761-13-2.}- Књига се може наћи у свом електронском издању на страници на пројекту Растко.