Планинар је спортиста коме је један од главних циљева освајање врха неке планине.

Велики број планинара има различите мотиве, а углавном су то: изазов, уживање у нетакнутој природи и дружење. Планинарење често захтева добру кондицију, јер оно обухвата пењање, силажење, ношење ранца итд. Искуство је потребно за коришћење карте, компаса, висиномера, и друге опреме. Основна планинарска опрема подразумева ципеле, јакну, ранац. Списак опреме за озбиљније планинарске експедиције је дугачак. Он поред хране и воде подразумева пењачку опрему (појас, прусик, карабинери, цепин, дерезе, шлем, штапови...), опрему за преноћиште (шатор, врећа, подлога), осталу опрему (наочаре за сунце, ски наочаре, батеријска лампа, компас...) За време успона и силаска може доћи до непредвиђених околности. Планинари морају бити психички припремљени да и у најтежим околностима (магла, ветар, снег, киша, недостатак воде и хране, повреде, кварови опреме...) остану прибрани, помогну другима и безбедно приведу акцију крају.

ПланинариУреди

Планинари се могу свртавати према томе на какве планине и врхове иду, и у каквим временским условима то чине. Напомена: не постоји опште прихваћена терминологија. Овде ћемо покушати да дамо приближно значење термина (према употреби међу планинарима, при најави и опису акција).

ПешациУреди

Пешаци су они планинари који пре свега воле природу и дружење, а не желе да се излажу превеликом напору или опасностима. Они иду углавном на планине до 2000 m.

ТрекериУреди

Може се рећи да је трекинг (енглески: trekking) исто што и пешачење или ходање. Трекери се називају и Горани, а многи од њих су припадници „младих Горана“. Они пошумљавају оголеле висоравни или обележавају путање кретања по горама и планинама међународним ознакама црвене и беле боје.

Међутим, док пешачење подразумева одсуство великих физичких напора, трекинг може да се односи и на теже подухвате (пешачење од 40 километара кроз пустињу, 100 километара по Фрушкој гори, па чак и одлазак на неки врх висине 6000 m и више) али се оно разликује од алпинизма по томе што не захтева коришћење пењачке опреме (осим, понекад, цепина, дереза, појаса, прусика и карабинера, на краћим деловима успона и силаска).

 
Врх Матерхорн, Алпи. Један од изазова за сваког алпинисту.

ПланинариУреди

Термин планинари у ширем смислу обухвата све који иду у планине. У ужем смислу, термин планинарење може обухватати акције које су по тежини, коришћењу техничке опреме и опасности, између трекинга и алпинизма.

ВисокогорциУреди

Овај термин се најчешће користи за све планинаре који се упуштају у освајање врхова висине преко 2000 m.

ПењачиУреди

Пењачи су сви они који користе пењачку опрему, и пењу се на окомите стене. То могу бити врхови веће и мање висине, при чему је једино важно да је кретање тешко и опасно. Део пењача је почео да упражњава и разне акробарске вештине, тако да су данас у свету позната и удружења популарно названа „Јамакаши“, према истоименом филму.

АлпинистиУреди

Термин има слично значење као и термин пењачи, с тим што се они који се пењу на вештачке стене или вишеспратнице у градовима називају пењачи, а они који се пењу на планине, алпинисти. Понекад се термин алпинисти користи за оне који ће се, намерно, пести тежом страном. Некада се алпинииситма називју „елитни планинари“.

За одмор и смештај планинара и алпиниста се често граде планинарски домови

ИсторијаУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди

Планинарска друштва у СрбијиУреди

Планинарска друштва Републике СрпскеУреди

Планинарска друштва у Црној ГориУреди