Повреде у спорту
Повреде у спорту, спортске трауме оштећења су ткива или патолошка оштећења људског организма под дејством спољашњих или унутрашњих сила, током рекреативног или професионалног бављења спортским активностима. Повреде су саставни део сваке спортске активности, а нешто су учесталије код борилачких и екстремних спортова.
| Повреде у спорту | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Спортска медицина |
Од нарочитог значаје је поступак спортисте непосредно после повређивања. Иако се повреде у спорту, по својој природи, најчешће лаке, оне могу постати проблем у односу на такмичарску способност, због погрешног уверења да је повреда може брже излечити наго што то омогућавају природни процеси. Опоравак спортисте након задобијене повред мора бити потпун, јер се, ризикује поновно повређивање, које је у понављаним случајевима много теже.
У циљу превенције повреда у спорту велики значај имају тренери, који руководе тренажним процесом, или спортским активностима рекреативаца, јер поседује одређена знања из области спортског тренинга. Такође до достизање максималних резултата у спорту, без повреда, може се доћи само ако се максимални резултати постижу у скалду са узрастом и планским етапним тренингом који је за то најповољнији.
Ентитети спортских повреда уреди
Спортска траума може подразумевати два потпуно различита ентитета:[1]
- Спортска повреда
Промена организма настала током тренинга, такмичења у спорту, физичком вежбању или рекреацији.
- Спортска оштећења
Патолошка промена настала пренапрезањем локомоторног апарата током бављења спортским активностима, која према начину настанка и дужини трајања промене може бити акутног или хроничног карактера.
Епидемиологија уреди
Свака спортска активност (рекреативна или професионална) развија такмичарски дух, који је, посебно изражен код професионалних спортиста, али и код његових тренера и вежбача рекреативаца у такмичарским спортким активностима, јер је усмерен на постизање што бољих резултата и обарање спортских рекорда. У тим насојањима траже се нове методе и поступци у спортском тренингу, што изискује све већа напрезања бројних структура организма спортисте.
| „ | Све већим обимом и интезититетом тренинга, захтеви за постизањем што веће брзине кретања, брзине појединачне реакције, захтеви за генерисањем што веће силе у појединим спортовима, само су неки од фактора који доводе до стања која превазилазе зону максималне адаптације организма, и уз садејство других фактора (замора, недовољне физичке припремљености, лоше организованог тренинга, неадекватног или недовољног загревања, недостатка концентрације), повећавају могућност настајања повреда. | ” |
Поред анатомско-физиолошких и егзогених фактора на настанак повреда може утицати и лоша психолшка припремљеност. На пример пад концентрације током тренинга или напорног такмичења врло често узрокује повређивања, због непажње, губитка ритма или суженог стања свести за правовремено уочавање ризика. Зато упоредно са физичким тренинзима који су усмерени на постизање високог степена физичке и техничке припремљености, треба тежити и изградњи целокупне личности спортисте кроз преношења знања и искустава старијих спортиста и тренера, психолога и спортског лекара на спортисту, у циљу свеукупне едукације и постизања максималних или жељених резултата, уз минимални губитак концентрације.[2]
Улога професионализације спорта само је још више заоштрила све напред наведене проблеме, јер се добри резултати у спорту често поистовећују са што већом зарадом спортисте или и клуба и свих чинилаца у њему. Из тих разлога из године у годину, у спорту расту снага и брзина. Доказ за то је чињеница да сениорске светске рекорде од пре 30 година, данас надмашују јуниори и то на тренинзима, али са све већом изложеношћу повредама.
Повреде у спорту у укупном броју повреда учествују са 10 - 15%, а најзаступљеније су у добу пуне такмичарске зрелости, а то је између 20. и 30. године живота.
Најчешће се повређује колено које, уз скочни зглоб, у локомоторном систему највише оптерећено. По учесталости повреда по спортовима убедљиво предњаче скијашки спортови због саме подлоге на којој се обављају и због великог ризика за почетнике.
Врсте повреда у спорту уреди
Табела 1. Најчешће повреде код групних спортова
| Спорт | Повреда нерава | Коштано-мишићне повреде |
|---|---|---|
| Кошарка |
|
|
| Фудбал |
(Тарзал тунел синдром) |
|
| Рукомет |
|
|
| Хокеј |
|
|
| Одбојка |
|
|
Табела 2. Најчешће повреде код индивидуалних неконтактних спортова
| Спорт | Повреда нерава | Коштано-мишићне повреде |
|---|---|---|
| Тенис |
|
|
| Гимнастика |
|
|
| Плес |
|
|
| Бициклизам |
|
|
| Бодибилдинг |
|
|
Табела 3. Најчешће повреде код индивидуалних контактних спортова
| Спорт | Повреда нерава | Коштано-мишићне повреде |
|---|---|---|
| Џудо, Карате, кик бокс |
|
|
| Рвање |
|
|
| Бокс |
|
|
Врсте повреда према променама у организму уреди
- Ендогене повреде
Ова врста повреда, која настаје првенствено због премора и пренапрезања, узрокована је анатомским и физиолошким променама ткивних структура. По брзини развоја клиничке слике оне могу бити акутног или хроничног карактера.
- Егзогене повреде
Ова врста повреда, која је много чешћа у спорту настаје деловањем спољних сила или агенаса на ткива и органе спортиста.
Врсте повреда према узроку уреди
Без обира да ли се ради о ендогеним или егзогеним узроцима, карактеристичне повреде у спорту могу сврстати у четири основна стања:[3]
- Оштећења ткива (механичка, асфиктичка, физичке и хемијске повреде)
- Крвављење (хеморагија, хематом)
- Реактивно запаљење
- Фиброза или осификација
Оштећења ткива уреди
Повреда или траума настаје као последица оштећење ткива људског организма дејством спољашњих или унутрашњих сила. Повреде у спопрту према оштећењу ткива деле се на; механичке, асфиктичке, физичке и хемијске.
Механичке повреде уреди
Ова врста повреда, која је најчешћа у спорту и изазвана је дејством неке механичке силе. На настанак механичких повреда утиче дејствујући „сукоб” различитих физичких величина : сила притиска (компресије) и сила тракције (извлачења, кидања, вучења).[4]
Сила стригања — настаје када се сукобе две силе које делују у супротним смеровима (маса тела под утицајем силе земљине теже и сила реакције подлоге), онда се ради о дејству силе тракције.
Сила притиска — може да делује савијањем - сила флексије, или ангулацијом где се савијање врши под оштрим углом
Сила тракције — може да делује као сила ротације, а ако је тракција великог интезитета и моментална, она делује као сила откидање.
Ефекат дејства механичке силе зависи од више фактора: врсте ткива на које делује сила, врсте и облика механичке силе,упорне површине преко које сила делује, јачине актуелне силе, правца, удаљености и угла под којим сила делује и временског трајања дејства силе.
Асфиктичке повреде уреди
Асфиктичке повреде узроковане су насилним поремећајем дисања. Према механизму настанка деле се на:
Странгулације — повреде настале стезањем врата или спољним притиском на зид грудног коша
Суфокације — повреде настале запушењем (опструкцијом) дисајних путева (нпр запушењем носа и уста, ждрела и гркљана, душника и душница)
- Физичке повреде
Физичке повреде узроковане су дејством физичких фактора, и према врсти тог фактора могу бити:
Термичке повреде — настају дејством високе температуре (опекотине, топлотни удар) и ниске температуре (смрзотине и хипотермије).
Електричне повреде — настају дејством удара електричне струје или грома
Акустичке повреде — изазване су буком, вибрацијом или ултразвуком
Повреде зрачењем — изазване су дејством јонизирајућег зрачења, микроталасног, електромагнетног и ултраљубичастог зрачења
Хемијске повреде уреди
Хемијске повреде, посебна су група трауматских оштећења организма насталих дејством;
Јетких отрова — киселине, базе и њихове соли)
Надражајних отрова
Крвних отрова — угљен - моноксид и угљен - диоксид
Нервних отрова — алкохол, дроге, лекови .
Превенција повреда у спорту уреди
На свеукупну превенцију повреда у спорту значајну улогу имају следећи чиниоци:
- Претходна селекција спортиста
Пре сваког бављења спортом неопходно је код свих спортиста извршити одабир (селкцију), у циљу:
- Утврђивања физиких особина и елиминација присутних ограничења или неспособности
- Одређивање нивоа оспособљености за одређену врсту спорта
- Одређивања поступка којим се младим спортистима може одобрити бављење неким спортом без већих опасности од повреивања или настанка хроничних оштећења.
- Утврђивања да ли доба раста, усклађен са мотивацијом спортисте која је често необјективна (и води у дисимулацију) и нереалну субјективну процену тежине повреде и фазе опоравка.
- Такмичарска спремност
Такмичрска спремност настаје као резултат добро усклађеног тренинга, кондиције и спортског искуства. Добра усклађеност ових активности великим делом треба бити усклађена са спортским техникама, која су резултат тренинга и добре школе, а што омогућава извођење најтежих радњи уз минималан напор.
Такмичарска спремност је тим успешнија ако се тренингом обезбеди да су оптерећења по регионима, посебно оптреења мишиних група, изложена посебном режиму вежбања.
Претренираност представља велику опасност по повређивање у спорту, јер такав спортиста је много осетљивији на повреде.
На добру такмичарску спремност спортисте утиче преосетљивост на акутне инфекције, јер велики телесни напори смањују имуну снагу организма, па а опоравак након повред дуже траје, јер ране и преломи спорије зарастају,
- Стање спортског борилишта
Сви терени за бављење спортом као и сва спортска борилишта требају испуњавати све услове за што безбедније бављење спортским активностима. Нпр. Фудбалски терен мора бити раван, са правилно покошеном травом, безбедно обележен, са добром дренажом, а на савременим теренима и са грејањем испод траве (како би се спречила појава леда на траванатим површинама).
Слично се односи и на остале терене, и зато је правилима такмиња прописано које услове терен мора да испуњава, пре почетка активности на њему.
- Употреба заштитна опрема
Свака спортска дисциплина захтева одређену врсту заштитне спортске одеће, обуће, наочара кацига итд, што је прописано посебним правилима.
Одговорност за нененошење или неправилну примену заштитне и спортске опреме сносе спортисти лично, али и тренери, судије и спортски лекари.
- Превентивна бандажа
Настанак или смањивање повреде лигамената, тетива, па и костију, може се значајно смањити правилном употребом превентивне бандаже. На поример, бандажа шаке код боксера, која је правилима обавезна, или бандаша скочних зглобова код кошаркаша.
- Утицај ранијих повреда
Како не постоји чудотворан начин да се лечење спортске повреде убрза, мимо природних токова који се одигравају у организму повређене особе, свако прерано и недозирано оптерећење, лако може довести до већег и тежег повређвања.
Зато у сваком спортском клубу лекар и тренер морају деловати усаглашено и никако супротстављено, јер обојица раде у интересу спортисте. Боље је спортисту оспособити, и недељу дана касније од оптималног стања, него и 24 часа раније.
- Контрола и самоконтрола
Поштовање правила сваке спортске игре или прописаних процедура тренинга од великог су значаја за спречавање повреда. У тим напорима, тренер, судија и лекар морају бити чланови истог тима, који брине о безбедности спортисте. Они морају бити ти који стално инсистирају на строгом поштовању правила такмичења, од примена правила игре, до примене припоиса у вези терена и спортске и заштитне опреме.
Такођи сваки спортиста мора поседовати и стално изграђивати способност самоконтроле, уважавајући и штитећи при томе не само себе већ и противничког спортисту од повреда.
Извори уреди
- ^ Угарковић, Д. (2006): Биомедицинске основе спортске медицине, Нови Сад
- ^ Andrews, J. (2004): Приручник за клупске лекаре, Савремена пословна обрада, Ст. Пазова
- ^ Бановић, Д. и сарадници (2006): Повреде у спорту, Медицинска књига, Београд
- ^ Мацура, М. (2007): Биологија развоја човека (практикум), Факултет спорта и физичког васпитања, Београд
Спољашње везе уреди
- Повреде у спорту (језик: енглески)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
