Подунавски пескови

Подунавски пескови су мале пешчаре Дунавског слива у Бачкој, у западном делу Војводине, које су формиране у геолошкој прошлости, када је Прадунав меандрирао и остављао за собом дилувијалне наносе у виду пешчаних греда и спрудова.^[1] Ови су касније остајали на сувом и бивали изложени еолским процесима. Ветар је од песка формирао дине, које се у Подунављу протежу у правцу север–југ, синхроно са радом владајућег ветра – северца.

Издваја се неколико мањих пешчара, административно распоређених по територији Западнобачког округа, с тим да се песак не налази увек на површини, већ излази последством утицаја човека – орање и директна експлоатација.

Изглед, живи свет

Поглед на једну од дина код Бачког Брега

Пешчаре су јединствене и представљају геолошку и биолошку вредност, нарочито њихова станишта са отвореним песком. Због тежње човека да покретни песак веже а и генерално, да сваки педаљ пејзажа уреди, данас имамо само мале фрагменте правих пешчара, али се и њихов песак копа и експлоатише.

Што се природног биљног покривача тиче, Подунавске пешчаре су култивисане и прекривене плантажним виноградима и воћњацима од којих су неки запарложени, што помаже да се барем делимично врати некадашњи природни изглед пешчаре. Релативне висинске разлике су у опсегу 5-15 m. Отвореног, покретног песка има само тамо где се експлоатише или преорава.

Галерија

Пешчара код Бачког Брега
Панорама Брешке пешчаре
Коп у близини Бездана
Инсекти трче по отвореном песку

Види још

Референце

^ Ђорђије А. Васиљевић (2015): Геодиверзитет и геонаслеђе Војводине у функцији заштите и туризма. Докторска дисертација, p. 130. Природно-математички факултет универзитета у Новом Саду – департман за географију, туризам и хотелијерство.

[1] Ђорђије А. Васиљевић (2015): Геодиверзитет и геонаслеђе Војводине у функцији заштите и туризма. Докторска дисертација, p. 130. Природно-математички факултет универзитета у Новом Саду – департман за географију, туризам и хотелијерство.

[1]