Пожешко-косјерићки каменоресци

Пожешко-косјерићки каменоресци потичу из насеља некадашње кнежине Ужичка Црна Гора, која се касније разделила Пожешки и Црногорски срез. Стварали су на линији Субјел-Каблар и делу ужичког краја који је у прошлости „налегао” на Руднички округ.

Пожешко-косјерићки каменоресци

Истакнути представници

• Народни каменорезац Филип Павловић (1840-1891) из Табановића

• Народни каменорезац Вељко Јанковић (1852-1915) из Љутица

Мање познати мајстори

Најстарији и веома изворни каменорезац Сретен Бошковић из Мушића потписивао се на својим рукорадима између 1851. и 1871. године. Крајем 19. века, па до Првог светског рата активни су били Пантелија Драгутиновић из Каленића и Јеремија Павловић из Табановића. Између Балканских и Другог светског рата споменике су клесали Светозар Остојић из Мушића, Владан Матовић из Јежевице, Ђурше Павловић из Табановића и Миленко Милетић из Богданице.

Види још

• Пожешки мајдани камена

Литература

• Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.