Позоришни редитељ
Позоришни редитељ је професионалац у позоришту који надгледа и оркестрира постављање на сцену позоришног комада, опере, монодраме или мјузикла.
Улога редитеља је да постави квалитетан комад и испоштује рокове продукције, водећи креативне чланове екипе да остваре своју уметничку визију. Редитељ сарађује са тимом креативаца и шире екипе која ради на свим аспектима продукција, што укључује технички и извођачки део. Технички аспекти рада су: дизајн костима, реквизита, дизајн светла, сценографија, дизајн звука, док извођачки део обухвата глуму, плес, музику, хорске наступе, сценске борбе и сав мизансцен.
Редитељ је често и аутор текста. Редитељи користе широк дијапазон техника, различитих концепта, интерпретација и филозофије при постављању комада.[1][2]
Шире затупљено формално образовање за позоришне редитеље је отпочело у двадесетом веку. У Републици Србији позоришни редитељи се образују на Факултету драмских уметности.
ИсторијаУреди
У античкој Грчкој драматурзи су уједно били и позоришни редитељи а често су узимали учешћа и као глумци. Позоришни редитељи су се називали "didaskalos", што у преводу значи "учитељ".[3]
У средњем веку су углавном постављане мистерије или миракули (од латинског: miraculum - чудо). Ове сакралне драме су често имали велики број статиста и пратеће ефекте. Улога редитеља је била значајна, тако да већ 1460. у Француској проналазимо ране сликовне приказе редитеља током рада.[4]
Од периода ренесансе до 19. века, улогу редитеља је углавном обављао глумац-менаџер. Посао глумца-менаџер обављали су углавном старији глумци и били су одговорни за бирање репертоара, режију као и менаџмент позоришне трупе.
Посао позоришног редитеља каквим га знамо данас је потекао из рада на продукционо и редитељски захтевним позоришним спектаклима Меинингер трупе којој је покровитељ био војвода Горџ II.[5] Немачка позоришна сцена је, заједно са руском и редитељем Константином Станиславским, била кључна за утицај и развој позоришног редитеља.
Француска реч regisseur се некада користи да означи редитеља, углавном у балету. Устаљенији термин за позоришног редитеља у Француској је metteur en scène.
После Другог светског рата, позиција глумца-менаџера је почињала де јењава, док се позиција позоришног редитеља етаблирала као независна уметничка позиција у позоришту. Оригинална редитељска визија и концепт постали су норма. Значајне личности за брендирање позиције позоришног редитеља и саму историју позоришне режије су: Владимир Немирович-Данченко, Џорџо Стрелер, Михаел Чехов, Јури Љубимов, Евгеније Вахтангов, Орсон Велс, Питер Брук, Питер Хол, Ђорђо Стрехлер, Бертолт Брехт и Франко Зефирели.
РеференцеУреди
- ^ „Director | AACT”. aact.org. Приступљено 2019-12-20.
- ^ „Introduction to Theatre -- The Director”. novaonline.nvcc.edu. Приступљено 2019-12-20.
- ^ Brocket, Oscar G.: History of the Theatre. 8th ed. Needham Heights, MA: Allyn & Bacon, 1999, p. 24
- ^ Brocket, op.cit., p. 96
- ^ Russel Brown, John (ed.): The Oxford Illustrated History of Theatre. Oxford: Oxford University Press, 1995, p. 334
Спољашње везеУреди
| Позоришни редитељ на Викимедијиној остави. |