Полицентрични језик

Полицентрични језик, језик који се састоји из више кодификованих стандардних облика у интеракцији, који често одговарају различитим земљама.[1][2][3] Ту спадају: немачки, енглески, француски, холандски, шпански, персијски и други.[3]

Полицентричност енглеском језику

Остале врсте језика имају јединствени стандард: италијански, дански, пољски, руски и други језици.

Полицентрични језици су углавном разумљиви.

РеференцеУреди

  1. ^ Stewart 1968, стр. 534.
  2. ^ Kloss 1967, стр. 31.
  3. ^ а б Clyne 1992, стр. 1.

ЛитератураУреди

  • Annamalai, E. (1992). „Chinese as a pluricentric language”. Ур.: Clyne, Michael G. Pluricentric Languages: Differing Norms in Different Nations. Walter de Gruyter. стр. 305—324. ISBN 978-3-11-012855-0. 
  • Abd-el-Jawad, Hassan R.S. (1992). „Is Arabic a pluricentric language?”. Ур.: Clyne, Michael G. Pluricentric Languages: Differing Norms in Different Nations. Contributions to the sociology of language 62. Berlin & New York: Mouton de Gruyter. стр. 261—303. ISBN 3-11-012855-1. 
  • Ammon, Ulrich (1995). Die deutsche Sprache in Deutschland, Österreich und der Schweiz: das Problem der nationalen Varietäten [German Language in Germany, Austria and Switzerland: The Problem of National Varieties] (на језику: немачки). Berlin & New York: Walter de Gruyter. стр. 575. ISBN 3-11-014753-X. OCLC 33981055. 
  • Blum, Daniel (2002). Sprache und Politik : Sprachpolitik und Sprachnationalismus in der Republik Indien und dem sozialistischen Jugoslawien (1945-1991) [Language and Policy: Language Policy and Linguistic Nationalism in the Republic of India and the Socialist Yugoslavia (1945-1991)]. Beiträge zur Südasienforschung ; vol. 192 (на језику: немачки). Würzburg: Ergon. стр. 200. ISBN 3-89913-253-X. OCLC 51961066. 
  • Clyne, Michael G., ур. (1992). Pluricentric Languages: Differing Norms in Different Nations. Contributions to the sociology of language 62. Berlin & New York: Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-012855-1. 
  • Clyne, Michael G.; & Kipp, Sandra. (1999). Pluricentric languages in an immigrant context: Spanish, Arabic and Chinese. Berlin: Mouton de Gruyter. ISBN 3-11-016577-5.
  • Daneš, František (1988). „Herausbildung und Reform von Standardsprachen” [Development and Reform of Standard Languages]. Ур.: Ammon, Ulrich; Dittmar, Norbert; Mattheier, Klaus J. Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society II. Handbücher zur Sprach- und Kommunikationswissenschaft 3.2. Berlin & New York: Mouton de Gruyter. стр. 1506—1516. ISBN 3-11-011645-6. OCLC 639109991. 
  • Dua, Hans Raj (1992). „Hindi-Urdu as a pluricentric language”. Ур.: Clyne, Michael G. Pluricentric Languages: Differing Norms in Different Nations. Contributions to the sociology of language 62. Berlin & New York: Mouton de Gruyter. стр. 381—400. ISBN 3-11-012855-1. OCLC 24668375. 
  • Kloss, Heinz (1967). „'Abstand languages' and 'ausbau languages'”. Anthropological Linguistics. 9 (7): 29—41. JSTOR 30029461. 
  • Kordić, Snježana (2009). „Policentrični standardni jezik” [Polycentric Standard Language] (PDF). Ур.: Badurina, Lada; Pranjković, Ivo; Silić, Josip. Jezični varijeteti i nacionalni identiteti (на језику: српскохрватски). Zagreb: Disput. стр. 83—108. ISBN 978-953-260-054-4. OCLC 437306433. CROSBI 426269. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 4. 8. 2012. Приступљено 9. 5. 2018.  (ÖNB).
  • Stewart, William A (1968) [1962]. „A Sociolinguistic Typology for Describing National Multilingualism”. Ур.: Fishman, Joshua A. Readings in the Sociology of Language. The Hague, Paris: Mouton. стр. 531—545. ISBN 978-3-11-080537-6. doi:10.1515/9783110805376.531. 

Види јошУреди